„МА ТО ЈЕ НА ДЕДУ“ - ИПАК НИЈЕ СЛУЧАЈНО! Сазнајте зашто дете може више да личи МАЈЧИНОГ ОЦА него на родитеље, НЕКИ ОДГОВОРИ се крију у баш у генетици

Посматрате дете док се смеје, реагује на непознате људе, решава проблем или ћути када је повређено – и одједном приметите нешто необично познато. Није налик ни вама ни партнеру, а ипак делује као да сте тај израз, покрет или начин размишљања већ негде видели.

Тада се у породици обично чује добро позната реченица:

„Ма то је на деду.“

Иако звучи као обична породична шала, наука показује да у томе често има много више истине него што мислимо. Генетика није једноставна расподела особина између мајке и оца, већ сложен систем у којем се одређене карактеристике могу појавити тек кроз једну или две генерације. Управо зато нека деца невероватно подсећају на баку или деду, чак и када са њима нису провела много времена.

Посебно занимљива тема јесте утицај деде по мајци. Научници већ годинама проучавају како се одређене особине преносе кроз мајчину линију, а резултати показују да поједини обрасци понашања, способности и предиспозиције могу имати снажну везу управо са дедом са мајчине стране породице.

Зашто је деда по мајци толико важан у генетском наслеђу?

Већина људи наслеђивање замишља врло једноставно – пола гена долази од мајке, пола од оца. Међутим, начин на који се гени активирају много је сложенији. Неке особине могу „прескочити“ генерацију, неке остају успаване годинама, а неке се израженије преносе кроз одређену породичну линију.

Када је реч о мајчиној страни породице, научници су приметили да одређени психолошки обрасци, емоционалне реакције и чак поједине интелектуалне способности могу имати снажнију везу са генетиком коју мајка носи од свог оца.

То, наравно, не значи да ће свако дете личити баш на деду по мајци, али објашњава зашто се у многим породицама кроз генерације појављују исте навике, темперамент или начин размишљања.

Начин комуникације и изражавања

Нека деца од малих ногу воле друштво, лако ступају у разговор и спонтано изражавају емоције. Друга су повученија, опрезнија и више посматрају него што говоре.

Психолози сматрају да део тих особина долази из окружења и васпитања, али истраживања показују да генетика такође игра важну улогу. Управо због тога није реткост да дете има исти стил комуникације као деда по мајци – исти смисао за хумор, исти начин причања прича или идентичну потребу да у свакој ситуацији прво добро размисли па тек онда реагује.

Занимљиво је што се такве особине понекад појаве чак и када дете није имало довољно контакта са дедом да би их „научило“ посматрањем. Тада генетика постаје најлогичније објашњење.

Необјашњиви страхови и емоционалне реакције

Да ли сте икада упознали особу која има јак страх од воде, висине или затвореног простора, иако никада није доживела трауматично искуство?

Наука последњих година све више проучава могућност да се одређене емоционалне реакције преносе кроз генерације. Сматра се да интензивна искуства предака могу оставити биолошки траг који се преноси даље, па потомци могу имати повећану осетљивост на одређене ситуације.

Другим речима, део наших страхова можда није настао само из личног искуства, већ представља наследни одговор организма који вуче корене из прошлости породице.

Због тога људи често кажу да „носе нешто у себи што не умеју да објасне“.

Леворукост и специфичан начин размишљања

Леворукост није само навика стечена у детињству. Она има снажну генетску основу и често се преноси кроз генерације.

Особе које су леворуке често имају другачији начин обраде информација, израженију креативност или специфичан приступ решавању проблема. Научници сматрају да се управо такве особине могу наследити и преко дедине линије са мајчине стране.

Зато није необично да дете буде једино леворуко у ужој породици, а да се касније испостави како је исто био и деда по мајци или неко из његове породице.

Однос према новцу, реду и организацији

Многи верују да се однос према новцу искључиво учи кроз васпитање. Међутим, истраживања показују да одређене особине попут дисциплине, склоности планирању и рационалног доношења одлука имају и генетску компоненту.

Неки људи природно теже реду, планирању и контроли трошкова, док су други импулсивнији и опуштенији када је реч о финансијама. Такви обрасци понашања могу се појављивати кроз више генерација, па дете често несвесно показује исте навике које је имао деда по мајци.

Понекад породица то примети тек касније, када дете одрасте и почне да води сопствени живот на готово идентичан начин као његов деда.

Интелигенција и наследне способности

Тема интелигенције једна је од најзанимљивијих када се говори о генетици. Иако на развој интелектуалних способности утичу образовање, окружење и животне околности, генетика ипак има веома важну улогу.

Нека истраживања указују на то да се одређени аспекти интелигенције чешће преносе кроз мајчину линију. То не значи да интелигенцију одређује само један члан породице, већ да генетски допринос може бити израженији него што се раније мислило.

Због тога многи људи тек касније примете да дете има исти начин размишљања, исту радозналост или таленат за одређене области као деда по мајци.

Мале особине које откривају велико породично наслеђе

Поред великих карактеристика попут темперамента или интелигенције, постоје и ситни детаљи који имају снажну генетску основу.

То могу бити специфични рефлекси, реакција на светлост, начин смејања, положај руку током спавања или чак необичне појаве попут кијања када особа нагло изађе на јако сунце.

Такве особине често делују безначајно, али управо оне највише изненаде породицу када схвате да их дели више генерација.

Генетика није судбина, али оставља траг

Иако гени имају велики утицај, они нису једини фактор који обликује човека. Окружење, љубав, васпитање, искуства и животне околности једнако су важни за развој детета.

Генетика не одређује унапред нечију судбину, али оставља трагове прошлих генерација у начину на који мислимо, осећамо и реагујемо.

Можда је управо зато толико фасцинантно када у детету препознамо нешто што долази из неког другог времена – поглед, осмех, тврдоглавост или начин ћутања који не припада ни родитељима ни садашњости.

Можда баш деди по мајци, наводи Стил.Курир