Управо овај амерички град је једно од само неколико места на читавом свету где можете пробати ту несвакидашњу шетњу по крилу авиона у лету на огромним висинама. Међутим, прво је неопходно проћи целодневну обуку, како би ова авантура препуна адреналина прошла без проблема. Обуку држе професионалци који не дозвољавају да се крене у самостални лет док не буду сигурни да је сваки корак успешно савладан.
- Кад прође обука, креће се на лет. Уђе се у кокпит и узлети, а кад ти пилот једним наглим покретом авиона да знак почињеш да се пењеш на сам врх авиона. Он у том тренутку умири авион и смањи брзину највише што може а то је око 70 миља на час. Потом кад се попнеш на врх авиона, креће за извођењем шест акробација и достиже брзину од 150 миља на час. Потом се враћаш у кокпит, а онда поново пењеш и креће шетња по крилу авиона. Везани сте еластичном сајлом и на тај начин потпуно безбедни. Не могу другачије да опишем ову авантуру осим да је то један бесконачни осећај слободе, рекао је за РИНУ млади Вук Ђуришић.
Овај младић раније је небројено пута скочио из авиона падобраном, али је овај такозвани "wing walking" нешто што не може ни са чим да упореди. Како је знао да ће скренути пажњу јавности желео је ову своју шетњу да посвети маленом Феђи Алковићу који се већ нелико година лавовски бори за свој живот са опаким туморима на мозгу.
- Раније сам заказао ову вожњу, али сам непосредно пред сам лет чуо да су се Феђи вратили тумори и да мора наставити лечење у Немачкој које је прескупо. Стога бих искористио ову заинтересованост јавности за мене да позовем све људе да уплате свако колико може за Феђу како би овај малени борац коначно изашао из најтеже битке као победник. Скупљена је цифра од неких 100.000 евра и он је са родитељима отпутовао на клинику, али потребно је још толико. Зато молим и људе из иностранства ако могу да уплате новац како би помогли. Свако ако да помало, скупиће се цифра која је потребна и спасиће дечји живот који нема цену, додаје Вук.
На Видовдан 2020. године из Црне Горе отишао је у Америку и тежи да оствари свој амерички сан. Каже да су наши људи тамо препознати као јако вредни, стога могу лако да пронађу посао. Он тренутно ради у тракинг индустрији, али заједно са другим људима са наших простора није заборавио шта значи хуманост па су заједнички формирали Хуманитарну организацију симболичног назива "Поријекло".
- Има нас око 70 чланова, а за само годину дана имали смо хвала Богу велики број успешно организованих акција. Помажемо угроженима, купујемо дрва, намештај, донирамо новац за реновирање кућа. Трудимо се колико можемо да овај свет бар мало учинимо лепшим местом за живот, тако да нећемо стати, већ наставити да помажемо онима који немају, закључује Вук.
Текст и фото: РИНА
