ЊЕНА НАЈВЕЋА МАНА ЈЕ УЈЕДНО И ЊЕНА ВРЛИНА Пењачица какву имају многе баште у Србији, а расте као луда – од следеће године строго је забрањена у ЕУ

Биљка која је некада била омиљена међу баштованима због брзог раста, отпорности и чињенице да готово да не захтева одржавање, нашла се на европској листи инвазивних страних врста. Реч је о округлолисном дрвогушу (Celastrus orbiculatus), снажној пењачици која може да прекрије ограде, перголе и надстрешнице, али и да се прошири далеко изван дворишта у којем је посађена.

Иако се и данас може наћи у приватним вртовима, ситуација се у Европској унији мења. Ова врста је 2022. године уврштена на листу инвазивних страних врста од значаја за ЕУ, уз прелазни период од пет година. За Celastrus orbiculatus нова правила почињу да се примењују 2. августа 2027. године.

То не значи да ће од тог датума у свим државама ЕУ постојати идентична казна за сваког власника баште, али значи да ће на ову биљку почети да се примењују ограничења предвиђена европским прописима о инвазивним врстама.

Биљка која изгледа декоративно, али се тешко контролише

Округлолисни дрвогуш потиче из источне Азије, а у Европу је својевремено донет као украсна пењачица. Баштовани су га бирали јер брзо расте, добро подноси различите услове и може да направи густу зелену завесу на перголи или огради.

Проблем настаје када биљка почне да се шири ван простора у којем је намерно посађена. Celastrus orbiculatus је дрвенаста пењачица која може да развије веома дуге изданке. Када доспе у природу, може да се пење по дрвећу и формира густу вегетацију, чиме домаћим биљкама одузима светлост и простор.

Европска комисија управо због потенцијалног негативног утицаја на биодиверзитет врсте са Унион листе подвргава посебним ограничењима. Она обухватају, између осталог, држање, увоз, продају, размножавање, узгој и пуштање у природу.

Како препознати округлолисни дрвогуш?

Током лета ову биљку није тешко приметити. Има округласте листове и дуге, дрвенасте изданке који се обмотавају око различитих потпора.

Посебно је занимљива у јесен, када се појављују карактеристични плодови. Жућкасте или наранџасте овојнице отварају се и откривају јарко црвено семе, због чега биљка може изгледати веома декоративно.

Управо ти плодови представљају један од начина на који се биљка шири. Семенке могу пренети птице и друге животиње, па се нова биљка може појавити и прилично далеко од места на којем ју је неко посадио. Зато проблем не мора да остане у једном дворишту.

Зашто може да буде опасна за дрвеће?

Када се прошири у природи, дрвогуш може да се пење уз стабла и обавија њихове гране. Како расте, формира све већу масу и може да потисне друге биљке.

Посебан проблем представља конкуренција за светлост. Густа крошња и велики број изданака могу да засене биљке које расту испод ње, док се истовремено пење по домаћим стаблима и жбуњу.

Због тога се Celastrus orbiculatus сматра инвазивном страном врстом која може да угрози домаћу вегетацију. Европска база података о инвазивним врстама наводи га међу врстама од значаја за ЕУ.

Шта се мења од 2. августа 2027. године?

Ово је датум који је посебно важан за ову биљку. Европска комисија је 2022. године донела пропис којим је Celastrus orbiculatus додат на Union листу, али је због постојећих засада у појединим државама уведен прелазни период од пет година. Пропис изричито наводи да се одредба која се односи на ову врсту примењује од 2. августа 2027. године.

Од тог датума за ову биљку важе ограничења која се примењују на врсте са Union листе. То, између осталог, значи да узгој, размножавање, продаја, куповина, држање и премештање више не могу да се посматрају као обична трговина украсним биљкама, већ потпадају под режим европских правила о инвазивним врстама.

Важно је нагласити: ова забрана се односи на државе чланице Европске уније. Србија није чланица ЕУ, па се ова европска забрана не примењује аутоматски на приватне баште у Србији.

Колике су казне?

Овде треба направити важну разлику. Европска унија прописује оквир и забране, док државе чланице одређују конкретне санкције кроз своје националне прописе.

У Пољској, на пример, закон о страним врстама предвиђа административну новчану казну максимално до 1.000.000 пољских злота (преко 200.000 евра) за одређена кршења забрана које се односе на инвазивне стране врсте. О казни одлучује надлежни регионални орган за заштиту животне средине, а приликом одређивања износа узимају се у обзир околности прекршаја, последице по животну средину, претходна кршења и друге околности.

Дакле, није тачно да ће свако ко има једну биљку у дворишту аутоматски добити казну од милион злота. То је максимална административна казна предвиђена пољским прописима за одређена кршења.

Шта ако је већ имате у дворишту?

Ако се биљка налази у башти у Србији, сама чињеница да је поседујете не значи да сте прекршили европски пропис, јер се правила ЕУ примењују на територији држава чланица. Ипак, ако је имате, треба водити рачуна да се не прошири у околину. Посебно је важно спречити формирање и ширење семена, као и неконтролисано ширење изданака.

У државама ЕУ у којима ће се примењивати забране, власници и други корисници земљишта требало би да се информишу код надлежних органа о томе како поступати са постојећим биљкама и биљним остацима.

Зашто само орезивање није довољно?

Када се ова пењачица превише рашири, само скраћивање изданака не мора решити проблем. Биљка може поново да потера, па се уклањању мора приступити пажљиво.

Приликом уклањања треба избегавати расипање делова биљке у околину и посебно водити рачуна о плодовима и семену. Биљни отпад не треба непромишљено бацати у природу или на место где може поново да се укорени.

Код већих и развијенијих примерака најбоље је консултовати стручњака за уклањање инвазивних биљака, нарочито ако се биљка већ проширила на околно дрвеће.

Теодора Андрић

Лепа и срећна