ОВО ЈЕ БИО ОТАЦ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ Прота Милутин био је полиглота и новинар, а по овоме су га сви запамтили

Иако га биографи често успутно помињу, тек је недавно озбиљније откривена његова улога у формирању генија из Смиљана. Последњи опсежнији текст о њему објављен је још давне 1928. године.

Неправду дугогодишње запостављености исправио је српски публициста и теслолог Милован Матић из Бруса, који је, након 25 година истраживања, објавио књигу „Српски прота Милутин Тесла“ 2016. године. Ово прво свеобухватно дело о оцу славног научника издала је Лавра манастира Студеница. Матић сматра да свет мора да сазна да је Милутин Тесла, православни свештеник, неговао складне односе са римокатолицима и муслиманима и говорио најмање осам светских језика.

„Током рада пронашао сам бројне доказе да је Милутин говорио словенски, старословенски, мађарски, немачки, енглески, француски, грчки, руски, италијански и шпански језик“, каже Матић и додаје да је Милутин био дописник „Србског дневника“, као и више аустријских листова. Због слабијег здравља рано је напустио војну школу и прешао на богословију у Плашком, након чега је службовао као парох у Штикади, Сењу, Смиљану и Госпићу.

Милутин Тесла (1819–1879) био је истакнути свештеник, просветитељ, песник, полиглот и народни борац. Рођен је у селу Радуч у Лици, као син војног старешине Николе Тесле и Ане Калинић, из угледне породице официра и свештеника. Иако је каријеру започео у војсци, због једне строге опомене одлучује да заувек напусти војни позив и посвети се вери и духовној служби.

Као свештеник Српске православне цркве, деловао је у срединама у којима су живели и католици и муслимани, с којима је градио односе засноване на међусобном поштовању. Био је изузетно образован, бавио се филозофијом, читао Гетеа и Шилера, а поред теолошких и духовних тема, писао је и о образовању, здрављу, природним непогодама и друштвеним питањима. Аутор је и песама, од којих је једна, „Поздрав новог лета“, посвећена администратору Епархије горњокарловачке, Сергеју Каћанском – песма коју је управо Матић успео да пронађе међу архивском грађом.

Његова речитост и интелигенција оставиле су дубок траг и на сина Николу. Тесла је касније писао о оцу као о изузетно ученом човеку, великом говорнику и ретком мислиоцу.

„Био је филозоф, песник, природњак, сјајан беседник. Имао је такву моћ памћења да је рецитовао дуга дела на више језика. У шали је тврдио да би могао да реконструише класична дела ако би она икада била изгубљена“, писао је Никола Тесла у својој аутобиографији.

Милутин је 1873. године добио високо одликовање – Златни крст за заслуге првог реда од цара Франца Јозефа, признање које су пренеле и тадашње бечке новине. Ипак, последње године његовог живота обележиле су породичне и друштвене недаће – распад Војне крајине, брига о многобројној породици и тешка болест Николе Тесле, који је девет месеци лежао прикован за постељу. У једном од пресудних тренутака, Милутин је сину обећао да ће га послати на најбољу техничку школу на свету – обећање које је заувек променило ток историје.

Милутин Тесла је преминуо изненада, док је Никола боравио у Америци, те није успео да присуствује очевом погребу. Ипак, десет година касније, 1889. године, Тесла се вратио у Смиљан како би му подигао споменик.

„Тек као зрео човек, увидео сам какву је снагу, достојанство и пожртвованост носио мој отац“, записао је Тесла.

У селу Ботуња код Бруса, Милован Матић данас чува више од 12.000 докумената у својој личној „Теслиној библиотеци“. Међу њима се налази више од 2.000 записа који до сада нису били познати ни стручној ни широј јавности. Матићев рад, чија је срж управо фигура Милутина Тесле, постаје неизоставан допринос правилном разумевању наслеђа једног од најзначајнијих умова у историји човечанства – и његовог, подједнако вредног, оца.