Нема никаквог викања, беса и дугих објашњавања. Зна се ко је главни.
Када родитељи имају посла, деца треба да су мирна сама са собом без икаквих проблема. Под овим се мисли на важност дечије способности да се сама играју и да родитељи не треба да падају на нос како деци никада не би било досадно. (najboljamamanasvetu.com)
Такође, Французи уживају у породици и заједнички проведеном времену, али одвајају време и само за себе, партнера или друштво. Они верују да тако уче децу да поштују све чланове породице а не да мисле да се цео свет врти само око њих.
Француске маме не бде над децом на игралишту нити их држе под стакленим звоном до 18. године. Већ од неких осам или девет година, малишани добијају мноштво прилика да развијају своју самосталност.
Веома им је важно да децу науче да не могу све да добију одмах и сад и тако уче децу да чекају у реду, да се суздржавају у прекидању одраслих у разговору као и да поштују распоред оброка.
Заједнички породични оброци су камен темељац француског породичног живота, нарочито викендом када су све остале обавезе организоване у односу на прецизно распоређене оброке, а важно је напоменути да у Француској не постоје посебно оброци за децу. Малишани једу све што и одрасли.
Док су у већини земаља баш викенди јако испуњени свакаквим обавезама за децу, у Француској се викенд и даље сматра временом за породицу. То је време када они сви заједно седају да једу, заједно иду на концерте, музеје или на село у посету бакама и декама. То су дани када су једни другима приоритет.
Не оптерећују децу ваннаставним активностима и не проводе време водећи их и превозећи са једне тачке на другу.
Лепота оваквог родитељства је у томе што сте увек ту а не претерујете, породица вам је приоритет али имате времена и за свој друштвени живот. То је заправо ултимативни циљ сваког родитеља – савршен баланс.
