Женке мамута су, с друге стране, путовале у групи коју је водила настарија која је познавала терен и водила крдо ван опасности.
"Без предности живота у крду које је водила искусна жена, мужјаци мамута имали су већи ризик од страдања у природним замкама као што су пукотине и језера", рекао је коаутор истраживања Лове Дален из шведског Природњачког музеја, објављеном у четвртак у часопису Current Biology.
У истраживању су коришћени геномски подаци за утврђивање пола 98 фосила вунастих мамута (Mammuthus primigenius) нађених у Сибиру.
Истраживачи су открили да је у 69 одсто случајева реч о фосилима мужјака мамута.
"Били смо веома изненађени јер није било разлога да очекујемо било какву превагу када је реч о припадносту полу у пронашеним фосилним записима", рекла је научница Патриција Пецнерова, такође из шведског Природњачког музеја.
Због тога, истраживачи верују да је нешто о начину животамамута утицало на начин на који су умирали.
Ови гигантски биљоједи нестали су пре око 4.000 година, када је клима постајала све топлија, те су их људи све више ловили.
Р. Д.
