СИМБОЛ СРЕЋЕ И РОДНЕ ГОДИНЕ никако не сме да се баци! БОЖИЋНА ПШЕНИЦА СЕ ДАНАС ИЗНОСИ ИЗ КУЋЕ, а ево шта треба да урадите са њом!
Божићни обичаји у српском народу дубоко су проткани симболиком, а божићна пшеница заузима посебно место међу њима. Она се традиционално налази на божићној трпези, уз чесницу и бадњак, и представља један од најпрепознатљивијих симбола празника.
Њена зелена боја и бујност тумаче се као знак оживљавања природе и наговештај каква ће година бити пред домаћином.
У народном веровању, зелена и густа пшеница симбол је плодне, родне и успешне године. Управо зато се пред Божић води рачуна да пшеница буде лепа, здрава и бујна, јер се верује да ће таква бити и година која долази. У многим домовима она има и декоративну улогу, али њена симболика превазилази естетику и улази дубоко у духовни смисао празника.
Посебан значај има и светлост свеће или кандила које се ставља у пшеницу. Верује се да пламен који пробија пут кроз зеленило обасјава дом животношћу, топлином, срећом и миром током целе наредне године, чинећи пшеницу снажним симболом заштите породице.
Где се носи божићна пшеница и зашто се никако не баца?
На други дан Божића, односно на Сабор Пресвете Богородице, божићна пшеница се износи из куће. Према веровању, тада јој више није место у дому, јер се завршава божићни обредни круг. Међутим, оно што је посебно важно јесте да се пшеница никако не баца.
Пшеницу би требало изнети напоље и ставити на родне воћке, како би се благослов пренео на природу и будући род. Верује се да ће на тај начин дрвеће бити плодније, а година успешнија. Уколико живите у граду и немате двориште или воћке, пшеницу треба оставити на било које дрво – у парку, дворишту зграде или поред пута.
Важно је пронаћи прикладно место за њу, јер бацање пшенице према народном веровању доноси лошу срећу. Овај чин симболизује враћање природи онога што је од ње потекло и представља захвалност за све дарове које година доноси.