ВЕЛИКИ ПОВРАТАК ТРАДИЦИЈЕ Имена са дубоким коренима поново у моди: од Јакова и Богдана до Миле и Ленке

Ова централизована база података доноси нам прецизан увид у стварне трендове давања имена, детектујући како нове, модерне тенденције, тако и повратак традиционалних српских имена.

До сада су сличне листе биле доступне само на нивоу појединих градова, углавном Београда, што је онемогућавало шире поређење. Први пут имамо комплетну слику о преференцама родитеља широм Србије за период од 2016. до 2024. године.

Женска имена: Стари фаворити и изненађујући повратници

Избор имена за девојчице у Србији непрестано се мења, одражавајући друштвене токове, културолошке утицаје и, наравно, укус нових генерација родитеља. Упоређујући податке о најпопуларнијим женским именима из 2016. и 2023. године, примећују се фасцинантне промене у поретку. Нека имена су задржала своје позиције на самом врху, док су се друга поново вратила у моду или доживела невероватан успон.

Топ трендови и имена у успону

Неприкосновени врх: Имена Софија и Дуња и даље држе прва два места, потврђујући своју трајну популарност међу родитељима у Србији.

Велико изненађење – Мила: Право освежење донело је име Мила, које је са 14. места у 2016. години скочило на високо 3. место у 2023. години. Овај невероватан успон старог словенског имена јасно указује на све већу наклоност родитеља ка традиционалним именима са модерним призвуком.

Ренесанса старих имена: Посебно импресиван је раст популарности имена Ленка, које је са 42. места скочило на изузетно високо 10. место. Ленка, изведено од имена Хелена, доживљава праву ренесансу међу родитељима који траже лепо име са богатом историјом.

Значајан скок: Имена Дарија (са 56. на 17. место) и Даница (са 40. на 13. место) такође бележе драматичан раст популарности. Ово је јасан показатељ тренда повратка традиционалних имена са снажном симболиком и културном позадином.

Неочекивани повратак: Занимљив је и успон мање коришћених а прелепих имена попут Вида (са 91. на 44. место), Миона (са 82. на 45. место) и Касија (која раније није ни била на листи, а сада заузима 46. место). Име Богдана, које такође раније није било на листи, изненада се појављује на 47. месту, јасно показујући ревитализацију старијих, дужих имена богатих значењем.

Овај тренд недвосмислено сигнализира крај ере доминације кратких, интернационалних имена и јасан повратак дубокој традицији и значењу у избору женских имена. Занимљиво је да је портал Znacenje-Imena.com пре четири године прецизно предвидео да ће се Мила наћи међу првих 10 имена, што се и обистинило! Ово име је освојило топ-листе далеко ван граница Србије, па су се у Немачкој међу најпопуларнијим именима нашле Мила и Милана, као и мушко име Милан.

Мушка имена: Лука на трону, али и повратак витезова

Када је реч о мушким именима, анализа трендова између 2016. и 2023. године такође показује значајне промене у преференцијама родитеља. Приметан је снажан тренд повратка старих, традиционалних имена, али и појава нових фаворита који су освојили срца мама и тата.

Лука – неприкосновен: На самом врху листе, име Лука је задржало своју доминантну позицију, остајући на првом месту током целог посматраног периода. Ипак, други део врха листе доживео је значајне промене, што говори о динамичној еволуцији преференција.

Богданов успон: Посебно је интересантан скок имена Богдан, које је са релативно нижег 23. места у 2016. години дошло до високог 4. места у 2023. години.

Јаков и јунаци: Још једно име које се драматично пробило на врх листе јесте Јаков, са 43. места на 14. место. Такође, имена попут Вукан, Тадија и Василије бележе импресиван раст популарности, што нас враћа у нека давна, јуначка времена.

Васкрснуће заборављених: Име Деспот попело се са 56. на 33. место, а значајан скок доживели су и Арсеније, Мијат и Игњат. Ово јасно указује на обновљени интерес за традиционална и историјски значајна имена, која носе тежину и дубину.

Пад раније омиљених имена

С друге стране, нека раније веома популарна имена, попут Марка (пало са 19. на 42. место), Данила и Андрије, изгубила су на популарности. Ови падови указују на засићење одређеним именима и промену укуса родитеља, који се све више окрећу уникатнијим и мање фреквентним изборима.

Занимљиво је приметити и појаву нових имена попут Матео, Хамза и Омер, што указује на ширу прихваћеност интернационалних имена. Ипак, доминација традиционалних имена и даље остаје јасна и неупитна.

Анализа јасно показује да избор имена за новорођенчад у Србији пролази кроз значајну трансформацију. Родитељи све више теже именима која носе дубљи смисао, одражавају културни идентитет и традиционалну вредност. Кратка, интернационална имена постепено губе доминацију, док се дуга и историјска имена враћају на велика врата, како за дечаке, тако и за девојчице.

Ова промена није само тренд, већ одраз дубље жеље родитеља да име њихових малишана буде печат идентитета, веза са коренима и порука за будућност.