Он је, у видео разговору на првој међународној конференцији "Будућност биотехнологије", казао да је та компанија привржена "немилосрдним иновацијама" и да је са хуманизованим мишем направљен најсмелији искорак.
Каже да је идеја била да се пројектују мишеви који ће сами себе лечити и да су зато тражили ретке људе са специјалним генетским мутацијама, као што су изразито снажан дечак, човек који не осећа бол на лицу и слично, како би код тзв. мутант X људи пронашли гене који су за то одговорни и искористили за лечење, на пример, атрофичара.
Јанкопулос је рекао да су ген мишићевог дечака убацили у миша који је због тога развио много јачу мишићну мускулатуру и био већи.
Доказали смо да можемо да манипулишемо генетиком и тако помогнемо људима, нагласио је он.
Такође, каже да су проучавали узети ген од миша са хуманизованим имуним системом, што је за њих био највећи искорак, а све како би развили хумани лек заснован на антителима миша, који би се користио за лечење рака, еболе и слично.
Генетски хуманизовани миш нам је помогао у генетској технологији. И већ смо добили одборења од Агенције за храну и лекове за лекове засноване на антителима, навео је Јанкопулос.
Истиче да ти лекови могу да се показало да у истраживањима да би ти лекови могли да лече код мушкараца, на пример, рак простате.
Он је додао да су имали успех са генетским леком Дупиxент за алергијске болести, као што је атопијски дерматитис, јер се њиме могу потпуно излечити деца са веома израженим симптомима по целом телу.
Јанкопулоса се сврстава међу 10 најицитиранијих научника, а часопис Форбс га је сврстао међу 100 најутицајнијих научника у свету.
Његов прадеда је Владан Ђорђевић доктор медицине, један од првих формално образованих хирурга у Србији, који је био и градоначелник Београда, а и председник владе Србије од 1897 -1900.
