Има ли нечег природнијег од дисања? Међутим, суштина није да се дише аутоматски, као што не би требало да живимо помоћу аутопилота – него свесно. Не подсећа ли нас на то наша реч дах која има исти корен с духом, није ли то само путоказ да се кроз дах заиста стиже до духовности.
– Чудесан је начин на који дах, односно дисање може да нас одведе до разних стања од трансценденталних, психоделичних до лековитих... Дах може да нас доведе до разних емоција као што су радост, туга, екстаза – све то може да се доживи кроз дисање. То је зато што дах може да допре и да нас води кроз сва наша тела: како физичко, тако и емотивно, ментално, духовно, енергетско – открио нам је Ден Бруле, планетарно познати учитељ дисања, који ових дана држи семинар у Београду. То је био повод да разговарамо с њим и да сазнамо да се Ден истраживањем дисања бави још од седамдесетих година прошлог века и да је у међувремену постао учитељ пранајаме (јогинска пракса дисања) ћи гонга (кинеска вештина где се покретом постиже склад између ума и тела) и многих других вештина, које су му постале основ да заокружи свој систем техника дисања које могу постати пут не само до здравог и складног живота, него и до духовног напретка.
Да би технике дисања престале да буду само пракса малог броја људи и добиле шири значај и наравно, ширу примену требало је да човечанство прође одређену фазу. Као и с јогом – прво је била тајно знање уског круга људи, да би се током XX века то знање почело да открива и полако шири по свету – тако да данас има много оних који вежбају јогу и она није више пракса одабраних. Седамдесетих када је Ден Бруле почињао с техникама дисања, препорука да се људи посвете дисању била као глас у пустињи – ви говорите, али нема никог да вас чује.
– Но, оно што је пре 40 година био глас у пустињи, сада више није, наука, а пре свега медицинска истраживања су потврдила разне благодети техника свесног дисања. Раније су одредеђена стања ума достизали само појединци као што су свеци, мистици, јогини, односно они ретки који су медитирали сатима кроз дуги низ година. Сада је могућност подизања свесности кроз технике дисања благодет која је доступна свима. Свесно дисање ће постати нова јога.
Свесно дисање се до сада практиковало најчешће на часовима јоге, где је учитељ вежбачима сугерисaо како би требало да дишу. Ипак, свесно дисање не би требало да остане само на часовима јоге два до три пута недељно... Зато Ден Бруле сматра да је сада дошао тај моменат да се прошири пажња на дах и дисање:
– Као што је јога постала опште позната пракса доступна сваком, која доноси своје добробити онима који је упражњавају, тако ће технике дисања постати важне за наше благостање у времену које долази. Када свесно пратимо свој дах, када свесно дишемо наши мишићи и наше тело почиње да се опушта, а то опуштање креира шири простор за експанзију даха – то је просто двосмерна улица. Требало би нагласити да сви врхунски спортисти и извођачи већ користе благодети ових техника, које се више и не могу звати њихово тајно оружје...
Занимљиво је да технике дисања спадају у једну од техника коју примењују глумци спремајући улоге. Наиме, пошто се другачије дише када смо љути, уплашени или када смо радосни, онда тај начин дисања може да нас уведе управо у те емоције. Могућност да се глумац убаци у одређено емотивно стање му управо даје начин на који дише.
– Дисање је увек одраз стања у којем смо тренутно. Наше дисање је веома повезано са нашим телом, емоцијама и мислима. Кроз дах одмах може да се види у каквом се стању налазимо, јер свако стање има одређени ритам дисања. На тај начин, кроз сопствени дах можемо да научимо да подешавамо стање у којем се налазимо и да на тај начин постајемо господари свога тела, односно господари свог живота – открива нам Ден Бруле.
Дисање у учионици
Ден Бруле је саставио програм техника дисања за децу који је назвао дисање у учионици. То су технике дисања које деца могу применити у свакодневним ситуацијама: од оних када су узнемирена – да би се смирила, до онда када су љути, тужни, или им треба подићи самопоуздање. Више о томе, као и конкретна упутства могу се наћи на овој адреси https://ibfbreathwork.org/the-breathing-classroom/. Час је бесплатан, али ако желите можете донирати неку суму новца.
Међутим, многи људи потискују своје емоције, јер се осећају несигурно када их изражавају. Потиснуте емоције увек се депонују негде у телу, а дисање може да помогне да их се ослободимо. Упитали смо Дена Брулеа на који начин можемо да се ослободимо емоција или емотивних блокада:
– Ако сте узнемирени и не знате како да се опустите само замислите како опуштена особа дише. Та ваша намера коју поставите призваће и начин на који би требало да дишете да бисте се опустили. Нагласио бих да је дах ватра која може да растопи све блокаде које нам стоје на путу. Када свесно дишемо, ми можемо осетити где смо стиснути, где су нам смештене емоције у телу и то кроз свесно дисање испливава на површину. На тај начин можемо да постанемо сами себи терапеути само свесно дишући.
Почетници на овом путу су увек збуњени мноштвом техника и често питају Дена коју би од технику дисања препоручио, а његов одговор увек гласи :
– Она која доноси више свесности! Код дисања имамо удисај – тада напунимо плућа, било би добро да тада не задржавамо дах, а онда када издахнемо направимо паузу да неки тренутак оставимо плућа празна. Овакав начин дисања је природан и то нам даје могућност да се „ресетујемо“ после сваког удисаја. Наиме, сваки свесни удах је као једно космичко путовање – удахнемо, издахнемо и направимо паузу која је мали одмор до новог космичког путовања... Следећа техника коју бих препоручио би била начин да се опустимо, а то је дишемо као кад одахнемо: дубок уздах и још дубљи издах и тако неколико пута. На крају, бих препоручио технику којом би себи донели више енергије је тзв. дах ватре – односно техника брзих удисаја и издисаја када су стомачни мишићи јако активирани.
Пушење је недостатак унутрашње ватре
Како користити дах да би се престало с пушењем упитали смо Дена Брулеа:
– Пушење је замена за ватру у нама. Ако пробудимо своју унутрашњу ватру, пушење престаје да буде занимљиво. Када пушимо ми ваздуху дајемо материјалну супстанцу. Унутрашња чежња коју имамо је да ваздуху дамо супстанцу и ако дишемо и замислимо да пушимо задовољићемо потребу да добијемо нешто из ваздуха – из самог даха. Уколико посматрате тај процес приметићете да пушење потискује емоције. Ако нисте неко време запалили цигарету, осетићете да се прво појави емоција, па онда потреба за пушењем: ако не запалите одмах, емоција ће постајати све јача и јача, док не запалите. Чим повучете дим, та емоција ће нестати. Када то схватите, видећете да вам не треба систем за одвикавање од пушења, него лична стратегија да допустите да се потиснуте емоције изразе и отпусте кроз вас. Процесуирање емоција је управо шта радимо када свесно дишемо. Ко не може сам, нека се обрати терапеуту, јер за време терапеутске сеансе научимо да посматрамо како се емоције појављују и одлазе, те стичемо способност коју користимо када се појави потреба за пушењем.
Ден Бруле већ споменуо да се дахом може стићи до свих наших тела, јер он је у основи свега, па тако на менталном плану дисање може да помогне да промените своја уверења, ставове, да спиритуално растете...
– Запитајте се шта се налази из сваке емоције, иза сваког процеса... Иза сваког људског искуства се налази дах. Ако бисмо могли да променимо ритам дисања – променили бисмо и искуство! Када свесно почнемо да се играмо својим дахом, ми се играмо и са нашом биохемијом. Може се рећи да је дах пут у личну независност, јер нам не треба никакав посредник који ће нас увести у више стање свести.
Марина Јабланов Стојановић
