Како описује, стомак јој је био отечен данима "као да је у осмом месецу трудноће", али су јој доктори говорили да је у питању "затвор" и њене бриге су се изнова и изнова одбацивале и негирале.
Знала сам да није у питању никакав "затвор" и проблем са варењем. Упитала сам их: "Па добро, да ли ви видите мој стомак?", али нико није обраћао пажњу и добила сам прописан лаксатив. Када сам стигла кући, имала сам толико болова да смо позвали хитну помоћ. Тамо ми је доктор рекао да је оток требало да буде довољан да упозори мог одабраног лекара опште праксе да ме упути на даље тестове. Примљена сам и скенирана. Не могу рећи да су ми нешто "пронашли", кад је тумор био величине ананаса и немогуће га је превидети - описује она, пише "Мирор".
Пошто је била подвргнута хистеректомији и уклањању јајника у тридесетим годинама, рак јајника јој није пао на памет када је почела да добија забрињавајуће симптоме 2019. године.
Од тада, Дот није имала већих здравствених проблема. Али, за њен 60. рођендан, са супругом је отпутовала на одмор, где су почели јаки болови.
Дот сада зна да су њени симптоми међу најчешћим показатељима рака јајника, али само једна од пет жена зна да је надимање потенцијални знак упозорења.
Првобитно ми је доктор рекао да можда имам синдром иритабилног црева и да ми је колоноскопијом дијагностикован дивертикулитис. Живот је могао да ми буде сасвим другачији, само да је све ово примећено две године пре, када сам први пут тражила помоћ. Након што сам отишла у амбуланту и коначно била скенирана, пет и по литара течности ми је исцеђено из стомака и на крају је потврђено да имам рак јајника, са мрљама по целом телу укључујуćи и јетру. Било је потребно неколико недеља да се потврди озбиљност, а чекање је било трауматично. Дијагноза је била неизлечива у почетку, рак јајника четвртог стадијума.
Такође сам се плашила хемиотерапије и нисам знала шта да очекујем, али доктори и медицинске сестре су били сјајни. Уследила је велика операција, а 50 одсто јетре ми је уклоњено, каже она.
Требало је месец дана пре него што је успела да се усправи. Како каже, док се није усправила, већ је планирала сопствену сахрану.
- Сада ме скенирају на сваких 12 недеља, пазећи да се случајно не појави поново. До сада су биле само добре вести. Не знам да ли ћу се икада потпуно опустити, иако гледам даље у будућност и чак сам резервисала да одведем своју унуку у позориште у јануару 2025, прича Дот.
Дневник/Она Телеграф
