Микропластика не ремети наш организам, ипак опрез

БЕОГРАД: Микропластика у људски организам доспева путем воде, хране и ваздуха,каже научница из Института за молекуларну биологију Сања Јеремић за Танјуг и истиче да је до сада потврђено да се ове честице задржавају у крви и плућима човека.
j
Фото: Tanjug/video

Јеремић, међутим, каже да то није разлог за бригу, али поручује да људи свакако треба да сведу коришћење пластичне амбалже на минимум због очувања здравља и због заштите животне средине.

Микропластике има свуда око нас и ми не можемо тврдити да је није било у нашем организму и пре десет година, само нисмо поседовали методологију путем које би то било детектовано, казала је она.

Објаснила је да су светски научници пронашли методе којима могу да открију присуство микропластике у организму људи и додала да су пре два месеца објављене студије истраживања у престижним међународсним часописима.

Навела је да је у једном од тих истраживања микропластика детектована и у крви људи.

Научинци су истраживање радили на малом броју испитаника. На основу узорка крви 22 људи код 17 је откривена микропластика у крви, казала је Јеремић.

Према њеним речима микропластика је детектована у различитим концентрацијама код различитих испитаника и не зна се којим путем пластика доспева у крв човека.

Такође, Јеремић је рекла да је микропластика детектована код људи и у плућима на основу 13 узорака узетих за биопсију од 11 онколошких пацијената.

Истакла је да, према студији, концентрација пластике у људском организну није забрињавајуће велика, као и да научници сматрају да би годишње одрасла особа могла да унесе од 30 до 50 хиљада ових микро честица.

Објаснила је да се пластика уноси путем хране, воде и ваздуха, али да је потпуно непознато како се микропластика задржава у нашем организму.

Детектована је и у столици деце и део ње пролази дигестивни тракт, али не зна се да ли се задржава у неким органима и колико је дуго присутна у телу, рекла је Јеремић.

Упозорила је да је потребно повећати опрез када је у питању коришћење пластичне амбалаже - флашица, кеса, посуђа, прибора за јело...

Подсетила је да се амбалажа за једнократну употребу не сме користити више пута, као и да пластичне тањире и посуђе не би требало излагати загревању у микроталасној, као ни сипати у њих врућу воду.

У послетњих 15 година у континуитету је микропластика детектована у различитим узорцима живорне средине. Има је у води, храни и земљишту, а сада је предност што постоји могућност да се микропластика детектује у организму човека, закључила је Јеремић.

Изразила је наду да ће се наставити са даљим истраживањима која ће допринети поступку откривања пластике у људском организму, као и спречавању да се она задржи у телу.

Микропластика је честица коју наше ћелије препознају као страно тело и не ремете организам да нормално функционише, истакла је Јеремић и додала да је ипак потребно подићи свест о томе колико човек може да утиче на смањење количина пластике у животној средини.

EUR/RSD 117.4437
Најновије вести