Пре неколико година кренуо је у потрагу за сремушом, а након дивљег белог лука није стао и постао је заљубљеник у природу и лековито биље које се на нашој територији може пронаћи. Сада је активан травар који од биљака прави мелеме, сирупе и тинктуре али и несебично са осталима дели своје знање.
"Иако то и није тако чест хоби код млађих људи ја сам остао фасциниран свим тим богатством које нам природа пружа. То је као једна велика башта у коју можемо да одемо сваког тренутка и уберемо свој лек без одласка у апотеку, али доста људи то не схвата на такав начин. Три биљке којима сам лично ја одушевљен су сремуш, коприва и шипурак. Сремуш има 20 пута јаче дејство од домаћег белог лука који се сматра природним антибиотиком, док шипурак има много већу концетрацију витамина ц него лимун", каже за РИНУ млади травар.
Марко додаје да је много самониклих биљака које чак расту у градским срединама, практично из асфалта и веома су здраве, а људи их несмотрено газе не знајући какво природно благо се заправо налази испод њихових корака.
"Оне могу да се једу у сировом стању и буду одличне за опште здравље организма, али нико на то не обраћа пажњу. Поједини познаваоци свих бенефита лековитих биљака гаје их у саксији и конзумирају. Тушт је такође лековита биљка, за коју мало ко зна, иако се може свуда наћи. У питању је коров, који расте свуда. Одличан је за нормализацију рада штитне жлезде и целокупно здравље", прича Марко.
Свака кризна ситуација људе донекле поново упути ка природи, а страх од глади и недостатка намирница заправо врати стотинама година уназад и упозна нас са начином на који су се прехрањивали наши преци кад није било готових производа на рафовима супермаркета, већ су јели оно што би сами пронашли у природи спремили.
"Људи страхују да ли ће бити довољно брашна, да ли ће поскупети хлеб а мало је познато да хлеб од жира је много здравији и једноставан за направити. Потребно је плодове исецкати, термички обрадити због велике количине танина. Наши преци су на тај начин преживљавли након слома Првог српског устанка, а сада веома мали број људи у нашој земљи заправо и зна да се од жира може направити хлеб. Преци га некада давно нису термички обрђаивали него су га испирали у воденици и тако добијали квалитетну намирницу пуну угљених хидрата", открива млади травар.
Марко је написао и своју књигу "Храна из природе" у којој је представио чак 102 биљке, од чега је 83 јестивих и 19 отровних. Циљ му је, како каже, био да упозна и шире народне масе са свим бенефитима које природа са собом носи, да јој се врате на време а не тек онда кад се разболе што је међу нашим народом најчешћи случај. Док не крене вегетација од кора дрвећа прави чајеве, а од краја марта креће у нове експедиције. Неколико година уназад организује и обуке на којима усмерава људе на биљке које могу пронаћи, а које им могу бити изузетно корисне.
Текст и фото: РИНА
