Пројекат „Превенција, препознавање и третман постпарталне депресије” намењен је трудницама у осмом месецу трудноће, будућим очевима, али и свима онима који желе да се ближе информишу о овој теми, а пријављивање је позивом на број 021/4879-574 или 021/4879-651.
– Предавања ће држати специјалиста гинекологије и акушерства др Љиљана Станишић и психолог Невена Студен – наводе у Дому здравља „Нови Сад” и напомињу како пројекат реализују у сарадњи са Градском управом за здравство.
Депресија, названа болешћу модерног доба, не бира године живота, пол и животни циклус. Својом учесталошћу намеће се као приоритетна тема менталног здравља. Као психијатријска категорија спаде у групу поремећаја расположења која је праћена променом укупног нивоа активности и често је у вези са стресним догађајима и ситуацијама.
– У односу на специфичност периода у коме се јавља и стресне околности, издваја се постпорођајна депресија (ППД). Постпорођајна депресија је поремећај расположења који се јавља након порода, а као одговор на новонастале животне промене које доноси рођење детета. Процењује се да погађа око 15 одсто породиља – наводе у Дому здравља и напомињу како наведени проценат није занемарљив, као ни чињеница да се о овом проблему мало говори.
Постпорођајна депресија може да се јави после сваке трудноће, не искључиво после прве, као и код очева, у мањем проценту. Попут осталих депресија, према интезитету се дели на благи, умерени и тешки поремећај расположења. Потребно је направити разлику између постпорођајне депресије и стања постпорођајне туге, познатог под називом baby blues.
– Baby blues је стање помешаних осећаја велике среће и неодређене туге, забринутости и исцрпљености које пролази спонтано до две недеље након порода. Симптоми ППД трају дуже, интензивнији су и не пролазе спонтано. Иако се ППД јавља најчешће у периоду прве недеље до месец дана након порођаја, дијагноза се поставља и током целе прве године након порода. Најчешћи симптоми постпорођајне депресије су: плачљивост, туга, нагле промене расположења, отежана концентрација, анксиозност, проблем са спавањем и апетитом, повлачење, негативне мисли, иритабилност, исцрпљеност, губитак интересовања, осећај заробљености, губитка контроле, кривице, сумња и страхови везано за бригу о беби – објашњавају у Дому здравља.
Трпи цела породица
Поред односа мајке и детета, трпи и партнерски однос, те породица као систем. Упознати се са симптомима, узроцима и ризицима постпорођајне депресије од великог је значаја како за друштвену заједницу која пружа психосоцијалну помоћ тако и за будуће родитеље и њима блиске особе како би се учесталост проемећаја и последице истог смањиле, кажу у Дому здравља.
О самом узроку депресије се не би могло са искључивошћу и конкретношћу говорити, али се претпоставља да се групишу и комбинују хормоналне промене, физички, емоционални, генетски и друштвени фактори. Приоритет за размишљање и деловање над узроцима имају ризици за појаву ППД. Најчешћи узроци су пренатална депресија и анксиозност, историја депресивних епизода, бабy блуес, скорашњи стресни догађаји, ниско самопоуздање, одсуство партнерске и социјалне подршке, трауматични порођај, здравствени проблем новорођенчета, лош социоекономски статус, нежељена трудноћа. Иако се о њима нерадо говори, последице постпорођајне депресије су значајне.
– Пролонгирање и продубљивање депресивне кризе може да уведе у стање озбиљне клиничке депресије, која са својом симптоматологијом знатно нарушава квалитет живота како мајке тако и детета и захтева озбиљнији терапијски третман. Недијагностикована и нелечена депресија може да прерасте и у озбиљнију психијатријску категорију, постпорођајну психозу. Последице које се директно тичу детета односе се на редуковану интеракцију мајке и бебе у смислу недостатка пажње, одсуство додира као и вокалне и визуелне комуникације, што нарушава равнотежу и спокој детета, отежава и ремети адекватан развој – упозоравају у Дому здравља.
Љ. Петровић
