ОПАСНО ТАМО ГДЕ СЕ НЕ НАДАТЕ! Гутљај из обојене шоље, или папирне чаше је на вашу одговорност, ОВО су озбиљни разлози за бригу!
Недавно истраживање показало је да неке керамичке шоље које се продају у Србији садрже опасне материје.
Истраживање под именом „Гутљај који теже пада“ утврдило је да од 30 испитаних производа, пет није било безбедно за коришћење због тога што је имало недозвољене количине олова и кадмијума.
Што се „папирних“ чаша тиче, истраживање урађено пре неколико година показало је да оне после само 15 минута контакта са врућим напитком могу да отпусте десетине хиљада честица микропластике, као и тешке метале.
„Најбезбеднија за конзумирање топлих напитака свакако је бела керамичка шоља. „Папирна“ свакако није здрава. Да је папирна не би могла да задржи течност, па са унутрашње стране има премаз од ПФАС једињења која у себи имају вечне хемикалије и јако су штетне. Под топлотом оне се отпуштају у напитак и ми их потом уносимо у себе“, објашњава мастер физичке хемије Ана Пешић из Центра за испитивање намирница.
Керамичке шоље у боји и са декорацијама такође нису препоручљиве из истог разлога. Боје и декорације на њима садрже хемикалије штетне по здравље.
Шерпе и тигањи су посебно проблематични, јер се излажу високим температурама, па је посебно важно од ког су материјала направљени.
„Увек бих бирала нерђајући челик и ливено гвожђе. Такође, ту треба додати и стакло и керамику. То су материјали које увек треба изабрати приликом припреме хране. Сви ти материјали су безбедни, отпорни, тешко се оштећују, могу дуго да се одржавају и користе“, истиче Пешићева.
Тефлон, како каже, јесте врста пластике, али да би био нелепљив и лак за употребу има премаз од ПФАС једињења. Посебан проблем је што се врло лако оштећује – при високим температурама или малим огреботинама. Оштећења доводе од отпуштања честица које онда доспевају у храну.
„Те честице се акумулирају у нашем организму и доводе до здравствених проблема. Оне су ендокрини ометачи, канцорегене су, утичу на рад срца, бубрега, јетре. Све је угрожено акумулацијом тих једињења“, наводи Ана Пешић.
Сама пластика није толико лош материјал, али су проблем сви премази који јој се додају како би она била што лакша за употребу.
„Код пластике је важно да се не загрева, да се не оштећује, гребе“, додаје гошћа Београдске хронике.
Центар за испитивање намирница проверава предмете од опште употребе. Сами произвођачи доносе своје производе на анализе.
„Већина производа које Центар контролише су безбедни. Оно што није безбедно, на надлежним органима је да повуку са тржишта након лабораторијских анализа“, закључује Пешићева.