Монтери уче да разликују и штите птице

Стога су, како нам објашњавају Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, потребе енергетског сектора да се обезбеди несметан пренос електричне енергије до потрошача и потребе практичне заштите заштићених врста, које се на далеководима задржавају и гнезде, исте важности.

Како би радници који су непосредно укључени у одржавање далековода знали о којим врстама птица се ради и како се онештите, потребно је да прођу својеврсну едукацију. Стога су орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Покрајинског завода за заштиту природе 18. и 24. марта у центру “Норцев” на Фрушкој гори организовали обуку за раднике и диспечаре Јавног предузећа „Електромрежа Србије”. Орнитолози Драженко Рајковић, Никола Стојнић и Марко Туцаков одржали су предавања о разликовању врста птица на далеководима и њихових гнезда, о активној заштити, како практичној, тако и оној законској. Предавањима је претходила пројекција филма о заштити степског сокола на далеководним стубовима у Мађарској, у продукцији мађарске компаније за пренос електричне енергије високог напона МАВИР. 

Монтери и диспечари “Електромрежа Србије” са изазовима заштите птица суочени су у свом свакодневном раду. Четири строго заштићене врсте: степски соко, обична ветрушка, соко ластавичар и мишар бораве на далеководним стубовима у Србији, те је њиховој заштити потребно посветити посебну пажњу приликом ремонта стубова. То значи забрану сваког угрожавања гнезда. Но, степски соко, ветрушка и ластавичар не граде своја гнезда, па је исто тако нужна и брига за гнезда гаврана и сиве вране, која соколови преузимају. Како би сама гнезда, јаја и младунци у њима били безбедни, заједничким радом Друштва, Завода и „Електромрежа Србије“ постављено је 100 дрвених гнезда за њихово гнежђење, а прошле године Друштво је израдило додатних осам нових металних гнезда (биће постављено још 22).

- Од до сада постављених вештачких гнезда, степски соколови населили су три - каже руководилац овог пројекта у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије Драженко Рајковић. - Сматрамо да је то добар успех, будући да је наша популација ове врсте у критичном стању и да је у Србији преостало највише 21 пар. Нове металне кутије пружиће им боље услове за гнежђење, но повећање популације не можемо да очекујемо ако се не примене и остале мере заштите - забрана, а и кажњавање за узнемиравање, као и казне за убијање, тровање, хватање младунаца и одраслих птица.

Орнитолози наглашавају да је ЈП “Електромрежа Србије” једнан од ретких великик јавних система који је заштити птица пришао са разумевањем, те од ове компаније очакују и даље сарадњу у усклађивању потреба заштите биодиверзитета са функционисањем система високонапонских далековода.

А. Брзак