Држава продаје своје станове, гараже, локале

Како су основни циљеви економске политике Владе Србије успостављање макроекономске стабилности спровођењем мера фискалне консолидације и отклањање препрека расту и конкуретности у оквиру структурних реформи јавног сектора постоји посебан интерес и да се рационалније користе непокретности у државној  својини.

Наиме, план фискалне консолидације државе заснива се првенствено на смањењу расходне стране буџета, а продаја непокретности у државној својини донеће додатне приходе у републичку касу.

У предлогу овог законског акта  наведено је да предмет продаје јесу станови, стамбени објекти, пословни простори, пословне зграде и други грађевински објекти као што су гараже и гаражна места који су у власништву државе Србије. Предмет продаје може бити само непокретност која је у књижном или ванкњижном власништву Србије, али продати се не може објекат који је задужбина односно који је предмет легата, затим онај који је предмет враћања по Закону о враћају одузете имовине и обештећења. Не могу се продати ни објекти који се користе за потребе дипломатско-конзуларних представништава страних земаља у Србији, као ни војни објекти , они који се налазе на граничном прелазу или представљају јавно складиште. На продају нису ни  објекти који су намењени за обављање послова из надлежности државних органа и организација, ни они који су трајно одузети по основу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Средства од продаје других објеката чија продаја није забрањена сливају се у буџет Србије. Право куповине има правно или физичко лице  , а цена по квадратном метру утврђује се у складу са тржишном вредношћу утврђеној од стране пореског или неког другог надлежног органа. Тржишну вредност тих непокретности одређиваће Пореска управа.

Изузетно од овог цена по квадратном метру може бити умањена уколико је тржишна вредност објекта резултат инвестиционих улагања закупца учињених у претходних десет година, с тим што износ умањења не може прећи четвртину тржишне вредности објекта.

Одлуку о продаји и купцу доноси Дирекција за имовину, која пре тога мора  затражити обавештење Агенције за реституцију да ли је објекат продаје предмет враћања по Закону о враћању одузете имовине. Уговор о продаји непокретности у име државе Србије закључује директор Дирекције за имовину или лице које он овласати , уз претходно прибављено мишљење државног правобранилаштва.

Према подацима Републике дирекције за имовину некретнине које ће бити понуђене на продају вреде нешто више од 64 милиона динара, с тим што у ову суму нису урачунате процене вредности 1.119 станова и 286 гаража. Према Јединственом регистру дирекције за имовину у промет се може ставити и 581 стамбена зграда, 91 пословна зграда, око 600 пословних простора...

Љ. Малешевић

На тржиште, па ко да више

- Најправедније би било да држава понуди некретнине на тржишту. Па ко понуди вишу цену биће власник, а не да Пореска управа арбитрарно одређује колико вреди нека некретнина – сматра координатор Мреже за реституцију Миле Антић уз оцену да је неприхватљиво да држава продаје имовину пре него што буде комплетирана својинска евиденција, јер се кроз реституцију показало да постоји доста скривене имовине која нигде није приказана.