Да није аграра, извоз у Русију би био још гори
Раст извоза у Русију бележи се једино код српских пољопривредно-прехрамбених производа, али је и он испод очекиваног. Порастао је извоз пољопривреде, али је индустрија забележила пад.
Укупно гледајући, пад извоза од 19 одсто је, по подацима Министарства трговине и телекомуникација, забележен од 1. јула 2014. до краја јуна ове године у односу на исти период годину раније.
– Од 1. јула 2014. године до краја јуна ове године на руско тржиште извезено је робе у вредности од 866 милиона долара, док је у истом периоду годину раније, који је претходио санкцијама, извезено робе за 1,069 милијарди долара – навела је помоћница министра трговине Маја Мандрапа Гашић, напомињући да није дошло до смањења свих извозних грана.
Наиме, српска пољопривреда је од започињања „трговинског рата” између Русије и ЕУ успела да извоз у Русију повећа 40 одсто у односу на период 1. јул 2013. године – крај јуна 2014. године.– Иако на први поглед ти резултати делују доста добро, они су испод очекивања наших произвођача и извозника прошле године у ово време – казала је Маја Мандрапа Гашић. – Тренд раста извоза пољопривреде настављен и у првој половини ове године – он је пет одсто већи него у истом периоду лане. Нарочито су тражени одређени пољопривредни производи, пре свега неке сорте воћа, смрзнуте полутке од свиња, пасуљ, сточна храна.
Агроекономски аналитичар Милан Простран сматра да је Србија искористила шансу за извоз у Русију онолико колико су јој дозвољавале могућности и организационе способности.– Србија је, када је реч о извозу хране у Русију, за последње три-четири године направила велики искорак, и повећала његову вредност с 80 милиона долара на 300 милиона – казао је Простран. – Када се постави питање – да ли смо искористили шансу, одговор је јесмо, искористили смо је и направили одговарајући помак... Немамо великих капацитета, ту се није могао очекивати неки спектакуларни извоз.
Хулахопке затајиле
За разлику од пољопривредних производа, индустријски производи су забележили пад у извозу, а као најочигледнији пример, Маја Мандрапа Гашић наводи хулахоп чарапе, које су у 2014. години биле главни извозни производ на руско тржиште. У првих шест месеци 2015. године оне бележе пад вредности већи од 40 процената.