Избеглице долазе и одлазе, а суседи остају

и да не треба дозволити да их поквари избегличка криза јер „избеглице долазе и одлазе, а суседи остају”. Дачић и Сијарто су, на заједничкој конференцији за штампу подсетили на речи двојице премијера на прошлој заједничкој седници влада одржаној 1. јула у Будимпешти, по којима билатерални односи двеју земаља никада нису били бољи, додајући да је уложен велики труд да се направи суштински помак у превазилажењу питања прошлости. Они су указали на то да се не ради о проблему две земље, већ је проблем у томе што је европска политика доживела неуспех када је реч о избегличкој кризи јер не постоји јединствен став.

– Суштина је да сви ти сукоби – напад ирегуларних миграната на мађарску полицију, бацање сузавца, повређивање екипе РТС-а, не настају због односа Србије и Мађарске – поручио је Дачић, и навео да би први конкретан потез после тих сукоба био да мађарске власти сагледају могућност отварања Хоргоша за саобраћај.



– Због свега тога сматрамо да и у кризним ситуацијама – а ово то јесте, иако можда ЕУ то не жели да каже – криза око ирегуларних мигација једна је од највећих криза која погодила Европу после Другог светског рата. Србија се нашла у деликатној позицији између два крака ЕУ. Ако се Мађарска жали да јој мигранти долазе, између осталог, с југа, ми можемо да се жалимо да нам ирегуларни мигранти долазе право из ЕУ.



По његовим речима, то значи да је европска политика доживела неуспех по том питању јер не постоји јединствен став. Он је истакао да је створена ситуација у којој не постоји јединствена европска политика, те да се Србија, ни крива ни дужна, нашла на тој рути.

– Србија не може тидозволи да буде жртва непостојања јединствене политике ЕУ, а потрудила се да се понаша достојанствено у овој ситуацији, коректно према мигрантима и државама у окружењу – нагласио је Дачић.



Он је подсетио на то да се Србија и даље суочава с проблемом 44.000 избеглица из БиХ и Хрватске, чији статус није решен ни после две деценије од ратова на простору бивше Југославије, као и више од 20.000 интерно расељених лица с Косова и Метохије. Србија се, по његовим речима, потрудила да делује одговорно, да као земља кандидат обезбеди да се та криза са што мање проблема и потреса превазиђе. Он је додао да је захтев и молба Србије да се стање што пре нормализује, отвори ауто-пут на Хоргошу, и нагласио да се апсолутно противи затварању тих комуникација, а да тај проблем постоји и с Хрватском.



Српски шеф дипломатије је додао да Србија, с друге стране, не жели да подстиче даље поделе и сукобе међу државама чланице ЕУ јер је видљиво да се систем Уније уздрмао и да су поједине земље у стању отворених напада и сукоба.

Шеф мађарске дипломатије објаснио је да је сматрао важним да дође у Београд да би пренео став Мађарске, а то је да су односи двеју земаља одлични и да садашњи изузетно тешки и озбиљни изазови не могу нанети велику штету.



– Мислим да у Европи данас влада лицемерје – указао је Сијарто. – Европа не говори искрено о томе колико је велики тај изазов који је пред нама. Стално се нападају они који заиста тај проблем дефинишу и називају правим именом, а Мађарска је та која то чини. То није само мигрантска криза већ се ради о масивној сеоби народа, која не може тако брзо престати.



Он је пренео да постоје истраживања по којима је у окружењу Европе више од 20 милиона људи који би могли постати избеглице.

– Морамо да увидимо и то да тај велики изазов показује да не функционише заједнички систем миграције у Европи. Квоте које се предлажу око подела миграната међу земљама ЕУ су нонсенс – подвукао је Сијарто, додајући да Мађарска има предлоге за решење кризе.



Први је да се успоставе заједничке снаге које би заштитиле спољне границе ЕУ у Грчкој и да у особљу и опреми учествује свих 28 држава Уније. Даље, ЕУ треба да преузме финансирање прихватних центара у Турској, Либану и Јордану и успостави друге да би мигранти остали надомак својих домовина, а тај новац треба да се подели на све државе чланице Уније. Такође, предлог Мађарске је да ЕУ мора да помогне земљама кроз које води транзит миграната, а то су Србија и Македонија.



– Разумем колеге када кажу да не разумеју шта ЕУ очекује од Србије када талас долази из Уније. То је проблем и по Мађарску јер би мигранти требало да се региструју у земљи на чије тло су најпре крочили, а то је Грчка – поручио је он.

Министар Стефановић је казао да је разговарао с европским комесаром за миграције и да су се сагласили о томе да свим земљама транзита треба конкретно помоћи у новцу и опреми. Он је подсетио на то да је Србија регистровала око 85 одсто миграната који су ушли на нашу територију, то јест 150.000 лица, и да те податке дели с европским институцијама.



С. Станковић – В. Ђуричић

Да не буде – „Орао пао”



Дачић и Сијарто поручили су хрватском премијеру Зорану Милановићу да би било боље да, уместо упућивања оштрих речи суседима, брине о свом систему прихватања миграната, који је после свега једног дана доживео колапс.

Дачић је, на заједничој конференцији за штампу, рекао да из Хрватске долазе некоректне речи те да је Зоран Милановић Србију назвао мувом, чиме је увредио нашу земљу.

– Одговорио бих му цитатом из филма „Балкански шпијун” – „Орао пао”. Боље да Хрватска води рачуна да јој се то не деси, а не да дели лекције – поручио је Дачић.

Дачић: Вучић би требало да будена састанку ЕУ



– ЕУ 23. септембра организује састанак шефова држава и влада и на њега би требало да зове и премијера Србије Александра Вучића и других земаља које су у кругу. Чекамо те састанке, а не знамо да ли ће нам донети неко, било које решење – рекао је Дачић.

Сијарто: Жао нам је због повређених српских новинара



– Мађарској је жао што су пре неколико дана на граници са Србијом, приликом сукоба мађарске полиције с мигрантима, повређени српски новинари – изјавио је министар спољних послова Мађарске Петер Сијатро.

Он је нагласио да је до тога дошло због групе агресивних мигранта који су сатима нападали мађарске полицајце каменицама и деловима бетона, при чему је, како је додао, повређено 14 мађарских полицајаца..

– Нама је жао и желимо новинарма брз опоравак – рекао је Сијарто на питање да ли је Мађарска полиција употребила прекомерну силу пре неколико дана.