Петина испитаних вода неисправна
Према подацима Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”, објављеним у Здравствено-статистичком годишњаку Србије, прошле године је на територије Србије у 25 области укупно контролисано
2.174 јавних водовода и водних објеката - 155 јавних водовода градских насеља, 754 сеоских насеља и 1.265 водних објеката. Физичко-хемијска исправност испитивана је на 78.871 узорака воде за пиће и утврђено је да је 14.332 или 18,2 одсто било неисправно. Микробиолошка исправност испитивана је на 81.516 узорака воде за пиће од којих је 6.622 или 8,1 одсто било неисправно.
Од укупног броја контролисаних јавних водовода градских насеља у Србији 25, или 16,1 одсто има истовремено и физичко-хемијску и микробиолошку неисправност, док је 87 или 56,1 одсто водовода исправно. Најчешћи параметри физичко-хемијске неисправности су повећање мутноћа и боја, повишена концентрација гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита, као и повећан утрошак калијум-перманганата. Када је миркобиолошка неисправност у питању утврђено је да су најчешћи узрочници повећан број аеробних мезофилних и укупних колиформних бактерија, присуство колиформних бактерија и стрептокока фекалног порекла. Прошле године забележене су три хидричне епидемије, које су биле последица коришћења микробиолошки неисправне воде за пиће из индивидуалних водних објеката сеоских домаћинстава.
Институт за јавно здравље Србије је током прошле године у 26 насеља пратио присуство сумпордиоксида у ваздуху, а највећа загађења сумпор-диоксидом забележена су у Бору, Житковцу и Зрењанину. Присуство чађи у ваздуху мерено је у такође 26 насеља, а најзагађенији су били Лесковац и Ужице.
Контролисане су и намирнице и флаширана вода. Како би се утврдила физичко-хемијска исправност контролисано је 5.557 узорака намирница и 786 узорака флаширане воде, док је контрола микробиолошке исправности утврђивана код 5.021 узорака намирница и 2.730 узорака флаширане воде.
Од укупног броја физичко-хемијски контролисаних узорака намирница 1.228 су домаћег порекла, а 4.329 из увоза. Резултати контроле здравствене исправности намирница показали су да је од укупног броја физичко-хемијских контролисаних узорака 93, или 1,7 узорака било неисправно. Међу контролисаним узорцима били су и замена за со за људску исхрану и додаци у исхрани - дијетским суплементима из увоза. Основни разлог неисправности соли за људску исхрану и производњу намирница био је недоговарајући садржај јода односно калијум јодида, замена за со за људску исхрану је одступала од декларисаног, а код додатака исхрани-дијетских суплемената и помоћних средстава у производњи прехрамбених производа утврђен је повећан садржај тешких метала.
Резултати контроле здравствене исправности флашираних вода показују да је од укупног броја физичко-хемијски контролисаних узорака 10 било неисправно, од којих девет из домаће производње. Микробиолошки је било неисправно 40 намирница, прописане микркобиолошке критеријуме није испунило 2,6 одсто контролисаних узорака додатака исхрани-дијететских суплимената и 2,6 одсто узорака хране за особе на дијети за мршављење домаћег порекла, као и 2,2 одсто узорака арома и 1,3 одсто узорака адетива пореклом из увоза.
Љ. Малешевић
Опасне играчке
Прошле године контролисано је и 9.914 узорака предмета опште употребе, а испитивана је физичко-хемијске исправност, док је код 5.759 узорака испитивана микробиолошка исправност. Резултати контроле показују да је од контролисаних узорака 302 или 3,1 одсто било неисправно. Највећи проценат физичко-хемијски неисправних узорака је међу узорцима дечијих играчака, те посуђа и прибора за животне намирнице из увоза, али било је и око осам одсто неисправних дечијих играчака домаћег порекла. Утврђено је и да од укупног броја микробиолошки контролисаних узорака 60 било неисправно, а највише међу контролисаним узорцима средстава за одржавање личне хигијене, негу и улепшавање и узорцима посуђа и прибора за животне намирнице домаћег порекла, као и узорцима посуђа и прибора за животне намирнице из увоза.