Човек без посла је за банку само лоша актива
у песак и чека да се проблем реши сам од себе. То се, наравно, не догађа. Зато стручњаци и банкари предлажу клијентима да у том случају одмах оду у матичну банку и објасне у каквој су се ситуацији нашли. Нажалост, то је често тешко решив проблем и за банку и за клијента. Међутим, постоје шансе да се он ублажи. Банке све чешће клијентима уз готовинске кредите нуде и осигурање, а међу ризицима који су предвиђени је баш незапосленост. Док је код стамбених кредита то правило, код најпопуларнијих, готовинских, ствар је избора.
О томе шта да ради задужени клијент када му се радна књижица нађе у рукама др Зоран Грубишић с Београдске банкарске академије каже:
– Најрационалније је да се јави банци и да види да ли она може одобрити грејс-период или одложити плаћање – објашњава Грубишић. – Тамо се може договорити и о другим олакшицама. Србија нема закон о личном банкроту грађана па је договор једино решење.
С тим се слаже и први човек Опортјунити банке Владмир Вукотић. С таквим клијентом разговарају и покушавају да нађу решење које је најпогодније за њега и банку.Клијент који је остао без посла је за банку лоша актива и она се труди да тај проблме реши.Када им се појави клијент који је до јуче био запослен а сада више није у Креди агрикол банци кажу да његов банкарски саветник разговара с њим.
Погледају да ли, сем плате, клијент има и других примања те, ако их има, покушају да направе репрограм наплате. Наравно, ту је и могућност одлагања обавезе. Клијенти се могу осигурати, што им знатно олакшава ситуацију у том самом по себи тешком периоду. Посебно данас, када нема више сигурности у радно место као у самоуправно доба.
Занимљиво је да је Сбербанка донедавно имала готовински зајам за који је камата била цео проценат годишње виша ако клијент не прихвати полису.
Финдоместик банка као и ОТП, такође нуде осигурање као опцију уз готовински кредит. Ризици су губитак посла, трајна спреченост за рад, инвалидитет, смрт. Трошкови осигурања су различити и крећу се од 0,15 одсто месечно на остатак дуга до 3,5 одсто једнократно на износ кредита.
Те опције не важе за прекорачења по текућем рачуну или обавезе по платним картицама. Очигледно, те позјамице не само да су најскупље већ и најризичније па их и осигуравачи избегавају. Што се тиче банка, када неколико месеци нема прилива на рачун, оне минус укидају а картице блокирају.
Грађани Србије углавном редовно измирују обавезе према банкама. Код кредита је кашњење за годину дана чак мање: са 7,3 одсто пало је на 6,8. Мање смо ажурни код минуса па је ту кашњење 12,6 одсто и, по подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, од краја 2015. повећало се 0,8 процената.
Д. Вујошевић
Прве пензионерске муке
Сем незапослених, банке често укидају погодности и клијенитма који су окончали радни век и иду у пензију. Између последње плате и прве пензије чека се неколико месеци. Прилива на рачун нема па банка пожури да укине минус. У том случају клијент треба да се јави банци и објасни да ће убудуће уместо плате примати пензију. У Србији је то данас сигурнији приход од плате – зато ће већина банака сачекати да легне прва пензија. Већина их данас има и посебне пакет-рачуне за пензионере с низом погодности. А након прве пензије клијенти то могу да користе.