Почели радови на санацији моста између Аде и Падеја

Овим улагањем мост ће најзад бити комплетно завршен и добити трајну употребну дозволу, иако се користи већ скоро деценију. Управа за капитална улагања АП Војводине је за ову инвестицију обезбедила нешто више од 141 милиона динара, а пре два и по месеца након спроведеног поступка јавне набавке извођење радова поверено је предузећу предузећу „Карин комерц МД” из Ветерника.

Из ађанске локалне самоуправе саопштено је да је због радова неопходно обустављање саобраћаја преко моста. У саопштењу се наводи да извођач тренутно није у могућности да процени колико ће обустава саобраћаја преко моста тачно трајати, али да се обавезао да ће уложити све напоре да апсолутна обустава траје што краће. Грађани су замољени да због избегавања непријатности приликом преласка реке планирају алтернативне путне правце.

Док мост није саграђен између Аде и Падеја саобраћала је скела, а скелом је било могуће прећи Тису и код Мола. Међутим, после пуштања у саобраћај моста, скеле код Аде и Мола су престале са радом.

Уговором који је потписан између инвеститора и извођача радова на санацији и коначном завршетку моста предвиђено је да радови трају 120 календарских дана, али колико ће саобраћај на мосту између Аде и Падеја бити обустављен, нема прецизних најава, сем обећања да ће се апсолутна обустава свести на минимум. Иако је свечано отваран и предат на употребу, пошто није имао употребну дозволу, учесници у саобраћају су дуже време натписом на табли надомак моста упозоравани да су мост и приступни путеви у изградњи и да нису безбедни за саобраћај.  

Мост на Тиси између Аде и Падеја има регионални значај, јер представља најкраћу везу Аде и околине са седиштем Севернобанатског округа Кикиндом и севером Баната. Обуставом саобраћаја преко моста моторизовани учесници у саобраћају мораће преко реке заобилазним дужим путем до моста код Сенте. Тиме су највише погођани радници из Падеја који свакодневно путују на посао у Аду, а Кикинђани и житељи других севернобанатских места уколико желе на освежење до базена у комплексу „Адица” у Ади, морају преваљивати знатно више километара. 

Уговором за извођење радова на мосту прецизирано је да се ради на отклањању недостатака на систему за одводњавање са коловозних површина моста, као и на отклањању улегнућа на коловозу и тротоару на десној обали Тисе. Предвиђено је да се отклони пукотина у земљаном насипу изнад цевастог пропуста на десној обали Тисе, док је на левој обали реке неопходно отклањање оштећења на уклапању насипа од армиране земље са обалоутврдом одбрамбеног насипа.

Уговорени су још радови на отклањању благих улегнућа на насипу од армиране земље у зони прилаза дилатационим спојницама са моста, отклањање корозије на пешачкој огради моста и прилазних саобраћајница, такође и отклањање прљавштине и наноса у сливницима и дилатационим спојницама.

На подужем списку неопходних радова је и израда платоа у зони испод прилазне конструкције моста, затим, радови на отклањању недостатака на санацији и завршетку радова на

електроенергетским инсталацијама, громобранским инсталацијама и инсталацији видео- надзора моста. Списак уговорених радова заокружује постављање и завршетак вертикалне и хоризонталне саобраћајне сигнализације.

Због тога што сви неопходни радови нису били у потпуности урађени или нису ваљано обављени, мост на Тиси код Аде није могао да добије трајну употребну дозволу, мада је отворен за саобраћај 24. децембра 2010. године, када је врпцу свечано пресекао тадашњи председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић. Мост је предат на употребу на основу привремене употребне дозволе, али иако је од тада прошло скоро десет година, нису испуњени услови да добије трајну употребну дозволу. 

Без обзира на чињеницу да је мост дуже време коришћен житељи потиских места и други учесници у саобраћају, од Аде према околним банатским местима и Кикинди, мањкавости у реализацији ове инвестиције су испливале на површину. Мост је иначе замишљен као важна карика регионалне саобраћајнице.

У време када је грађен овај мост је представљао једну од најзначајнијих капиталних инвестиција у Војводини, јер је у његово постављање и приступне саобраћајнице утрошено преко 1,2 милијарде динара. Инвеститор моста преко Тисе у Ади била је Општина Ада, а финансијер тадашњи Фонд за капитална улагања АП Војводине, али су се радови одужили, а читав подухват био и предмет судских спорова због трошкова допремања дониране конструкције моста из Немачке.

По пројекту „Еуро гарди гроуп” ДОО из Новог Сада, у улози извођача првобитно је била фирма „Интер-мост” АД из Београда која је пре завршетка посла отишла у стечај па је посао наставило предузеће „Интер-коп” ДОО из Шапца. Међутим, врло брзо пошто је врпца свечано пресечена и саобраћај кренуо, испоставило се да има мањкавости у изведеним радовима и незавршених послова. Касније су трошкови настали допремањем челичне конструкције моста из Немачке, били предмет спорења општина Бечеј и Нови Бечеј, са општином Ада. Мост постављен преко Тисе код Аде изграђен је захваљујући донацији челичне конструкције, која је донација немачког града Филсхофена, а првобитно је био намењен за премошћавање реке између Бечеја и Новог Бечеја.

М. Митровић