ХЕРОЈ С ДУНАВА: НАКОН ШТО ЈЕ СПАСАО ЈОШ ЈЕДАН ЖИВОТ, РЕНАТО ГРБИЋ ЈЕ ПОРУЧИО: Сваки скок са моста је вапај за помоћ
Власник ресторана у близини Панчевачког моста „Коноба код Гоце и Рената“ Ренато Грбић, надаљеко познат по томе што спасава људе који покушају да изврше самоубиство скоком са тог моста, изјавио је поводом јучерашњег покушаја самоубиства када је спасао једног мушкарца, да се сви који скоче са моста одржавају на води након што рефлексно испливају на површину, додајући да сви они треба да знају да су проблеми у животу решиви.
„Брат ме је позвао јуче телефоном око 12 сати и рекао ‘силази доле, неко је скочио са моста’. Утрчавамо у мој рибарски чамац и у правцу моста, у води уочавамо силуету. Прилазимо и када смо му пришли он је показивао руком да се склањамо, да неће да га спасимо“, рекао је Грбић за Танјуг.
Навео је да је у разговору са дављеником од њега чуо да не жели да га спасу, јер су га сви оставили и изневерили, међутим, упркос његовој жељи да не буде спасен они су га извукли из воде.
„Једва смо га убацили у чамац. Дечко се тресао, хипотермија, смрзавање, није био стабилан на ногама“, рекао је Грбић.
Додао је да су се након тога на Дунаву састали са речном полицијом са којом су дошли до понтона испред Грбићеве конобе где је он дављенику дао своје суве ствари из ресторана и пешкир како би се осушио.
„У међувремену је дошла и друга патрола са Палилуле и екипа Хитне помоћи која га је одвела у здравствену установу како би био збринут“, рекао је Грбић док је говорио о јучерашњем догађају.
Оценио је да да он и његов брат нису дошли тада, у року од пар минута би дављеник почео да буде ван себе и након тога би потонуо.
„Имао је среће што смо дошли, мислим да ће схватити да је живот много лепши и да има неког кога воли“, рекао је Грбић.
Навео је да је његово досадашње искуство у спасавању људи који скачу са тог моста показало да се сви у тренутку када их он пронађе одржавају на води.
„Сви који скоче пливају, одржавају се. Тај ко скочи да жели то да уради у секунди би се препустио и потонуо би. Али када су испод воде, животни рефлекс је да желе ваздух и испливавају на површину и на тај начин траже руку спаса, траже задњу шансу уколико среће имају да неког има горе“, рекао је Грбић.
Навео је да уме да препозна оне који планирају да скоче са моста на тај начин што се они разликују од путника намерника који мостом пролазе пешице због својих обавеза.
„Ја их препознам тако што иду, па застану, па гледају, па се наслоне на ограду и много се задржавају на том мосту“, рекао је Грбић.
Говорећи о захвалности породица дављеника које је спасао, Грбић је рекао да има контакт само са три особе и оне му редовно честитају рођендан и крсну славу.
„Волео бих да их све видим, да знам да сам им дао другу шансу и да су је они искористили. Ја сам пресрећан када неког спасим. Спасиш један живот – спасио си цео свет. Мени је срце пуно због тога. Највећа награда ми је здравље, и здравље за моју породицу. Мало је емпатије међу људима, треба бити човек. Постали смо хладни. Кажу да сам херој, ја сам један обичан човек који је на правом месту у правом тренутку“, рекао је Грбић.