У СРБИЈИ РАСТЕ ПРОДАЈА ПОЛОВНИХ АУТОМОБИЛА Ево одакле нам највише четвороточкаша стиже на аутоплацеве

Најновији подаци из релевантних европских извештаја показују да је тржиште половњака у Европској унији (ЕУ), када је реч о продајним резултатима, на готово истом нивоу као и прошле године. 

Према подацима сајта Аутовиста24, у првом кварталу ове године број продатих половњака порастао је за 0,6 одсто у односу на прво тромесечје 2024. године, што је близу 1,64 милиона јединица. 

"Купци се и даље већински опредељују за моделе са бензинским или дизел моторима, док електрични половњаци бележе осетан пад вредности и продају се знатно спорије. Истовремено, податке које је изнела компанија 'Ауто1 Гроуп' и њиховом индексу цена, у априлу ове године просечна вредност половних возила порасла је за 2,8 одсто у поређењу са истим месецом прошле године, што представља највиши месечни скок још од јуна 2023. године", наводи се у истраживању. 

Додаје се да је од почетка године, а према анализи "Ауто1 Гроуп" цена половњака у Европи порасла у просеку за пет одсто.     

Подаци споменуте компаније указују да је раст цена половњака последица више фактора, а као један од главних разлога наводи се поскупљење нових возила и континуирана тражња за половним аутомобилима.

"Највећи раст цена забележен је код економичних модела компактне класе, док је код СУВ модела ситуација нешто стабилнија. Електрична возила, са друге стране, иако све бројнија у понуди, и даље бележе блажи раст цена због слабије потражње и сумњи купаца у њихову дугорочну вредност", наводи се у анализи Ауто1 Гроуп.

Када је реч о паду вредности возила у априлу, извештај портала Аутовиста24 указује на резидуалне вредности половних возила, односно вредност аутомобила после три године употребе, које настављају да опадају широм Европе. 

"У Аустрији је, примера ради пала на 47,7 одсто, у Немачкој на 47,6 одсто, док је у Швајцарској износила само 43,7 одсто", наводи се у анализи.

Такође, указује се да су у Швајцарској половњаци стари до три године задржали свега 38,2 одсто почетне вредности, а да у Немачкој она износи 37,3 одсто.

Када је реч о хибридним возилима, указује се да они показују "већу отпорност", са вредностима близу 49 одсто у обе наведене државе.

Заједнички истраживачки центар Европске комисије (ЈРЦ) представио је недавно извештај који показује да су већина половних возила, која мењају власника у ЕУ, стара између 8 и 15 година.

Такође, истраживање је потврдило да су старија дизел возила и даље најзаступљенија у промету, нарочито у земљама Централне и Источне Европе.

ЈРЦ је навео и да је један од кључних трендова у 2025. години снажно присуство прекограничне трговине половним возилима. 

Из Западне Европе, пре свега Немачке, Француске и Белгије, извози се и даље велики број аутомобила ка земљама као што су Румунија, Пољска, Бугарска и Мађарска, али и даље ка тржиштима Балкана, међу којима је и Србија. 

"У том ланцу, аутомобили који више не задовољавају еколошке или техничке стандарде у земљама извозницама налазе 'други живот' на тржиштима где је куповна моћ становништва мања. Подсетимо, сваке године у Србију се увезе преко 130.000 половних аутомобила", наводи се у истраживању које је објавио сајт Половни аутомобили.

Како се истиче, тржиште половних аутомобила у ЕУ остаје кључно за милионе грађана, док нове технологије, као и строжи прописи и напори да се смањи емисија штетних гасова од саобраћаја, обликују будућност аутомобилизма, половњаци још дуго "неће сићи са европских друмова".

За домаће тржиште, ови трендови значе и нове изазове, јер је реално  очекивати да ако се у Европи настави тренд раста цена, да и српски купци ће осетити те негативне ефекте, поготову ако се узму у обзир и остали трошкови приликом увоза половњака, међу којима су транспорт, шпедитерске услуге и "унутрашње" дажбине