КАДА ПОСЛОДАВАЦ СМЕ ДА СУМЊА У БОЛОВАЊЕ Права и обавезе у Немачкој и Хрватској
Иако се лекарска уверења о привременој спречености за рад у правилу признају без додатних питања, закон у Немачкој оставља простор за проверу у случајевима када постоје оправдане сумње у њихову валидност.
Сумње се најчешће јављају када се боловања понављају у кратким размацима и необично се поклапају с викендима – на пример, ако запослени често изостаје с посла петком или понедељком. Такође, упитна могу бити ретроактивна уверења, као и она која покривају неуобичајено дуг период.
Посебно се под сумњу стављају ситуације када боловање почне одмах након што је запосленом уручен отказ, а траје све до истека отказног рока. Питања се могу поставити и ако радник унапред најави да ће бити болестан, или ако се разболи одмах након што му је одбијен захтев за годишњи одмор.
У таквим случајевима, немачки послодавац може затражити мишљење независног тела, Медицинске службе, која сарађује са здравственим осигуравајућим фондовима. Важно је нагласити да интерни лекари унутар фирме немају овлашћења да одлучују о валидности боловања. Резултат провере се послодавцу доставља у облику једноставног закључка, потврда или оспоравање боловања, без детаљног медицинског извештаја.
Ако послодавац одлучи да, на основу тог налаза, ускрати исплату накнаде за време боловања, спор се може пренети на суд. У том случају, запослени мора дати сагласност да његов лекар изнесе детаље здравственог стања, чиме се укида обавеза лекарске тајне. Иако ретки, судски процеси у оваквим случајевима су законом дозвољени.
Ни Хрватска није изузетак када је реч о регулисању боловања. Радник је, на захтев послодавца, дужан да достави потврду о боловању већ од првог дана одсуства, иако се често у пракси документација прилаже тек трећег дана.
За време боловања, запослени мора боравити на адреси пријављеној код лекара, осим у ситуацијама када је његово одсуство медицински оправдано, због терапије, прегледа или рехабилитације.
Све више послодаваца у Хрватској постаје опрезно када боловање започиње одмах након отказа, током празника или годишњих одмора. Хрватски завод за здравствено осигурање има право да провери веродостојност боловања, а у случају уочених неправилности, попут напуштања пријављене адресе без дозволе, раднику може бити ускраћена новчана накнада.
У одређеним случајевима, послодавац има право да захтева додатни лекарски преглед. Ова пракса је све учесталија међу већим компанијама, које желе да се заштите од могућих злоупотреба права на боловање.
У системима који почивају на међусобном поверењу, али и јасно дефинисаним законским правилима, важно је да и радници и послодавци буду свесни својих права, али и обавеза.