Шире се подручја за производњу доброг вина НАША ЗЕМЉА ЈЕДНА ОД РЕТКИХ СА ПЛАНОМ АДАПТАЦИЈЕ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Србија је једна од ретких земаља која има урађен Национални план адаптације на климатске промене за различите области, међу којима је и пољопривреда као стратешки сектор за обезбеђивање и производњу хране.
Сасвим логично пољопривреда је најосетљивија када су климатске промене у питању и има велику изложеност јер се производња највећим делом обавља под „отвореним небом“.
- Ранији почетак вегетације, померање фенофаза развоја, смена дугог сушног периода са јаким кишама и олујама праћеним градом само су неки од ризика којима је изложена пољопривредна производња - каже за „Дневник“ проф. др Зорица Ранковић Васић запослена на Катедри за виноградарство Пољопривредног факултета у Београду. - Климатске промене се дешавају чак 10 пута брже него икада у прошлости планете Земље. Процене показују да се Србија загрева брже од глобалног просека (1,8 степени Целyијуса , а лети чак 2,6). Према подацима Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама, укупна минимална сума материјалних штета изазваних екстремним климатским и временским условима од 2000. до 2020. године, износила је 6,8 милијарди евра. Више од 70 одсто штета настале су услед суша и високих температура изазваних променом климе и екстремним временским појавама, док су поплаве на другом месту као узрочник великих губитака.
Професорка Ранковић Васић наглашава да анализа утицаја климатских промена на гајење винове лозе и производњу грожђа као и мере адаптације у виноградарству, чине важан сегмент Националног плана адаптације.
- У Програму прилагођавања на измењене климатске услове који је усвојен за период од 2023. до 2030. године наведени су ризици и мере прилагођавања за све подсекторе пољопривреде, па и виноградарства који су обрађени у оквиру НАП-а. Кроз пројекат „Унапређење средњерочног и дугорочног планирања мера прилагођавања на измењене климатске услове у Републици Србији“ директно сам радила на мерама адаптације и анализи стања и утицаја климатских промена на виноградарство. Поред анализе и припреме документа бавила сам се и едукацијама које су биле намењене представницима локалних самоуправа, пољопривре-дних саветодавних и стру-чних служби, пољопри- вредним произвођачима, јавним установама и свим другим релевантним субјектима у 25 административних округа у Србији...
Уџбеник за средњошколце
Захваљујући пројекту „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде“, који спроводи Организација за храну и пољопривреду УН+- у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, а финансира ЕУ, принци смањења ризика од елементарних непогода и климатски паметне пољопривреде „ушли“су у програм пољопривредних средњих школа. Партнери на том пројекту су Министарство просвете, Завод за унапређивање образовања и васпитања, као и професори Пољопривредног факултета у Београду чијим заједничким радом је уведен изборни предмет Климатске промене у пољопривреди који сада слушају ученици осам пољопривредних школа у Србији. Лане је одштампан приручник „Климатске промене у пољопривреди“ намењен ученицима и професорима средњих школа чије подручју рада су пољопривреда, производња и прерада хране. Уредници су проф. др Зорица Ранковић Васић, која је и један од коаутора приручника за област виноградарства и дипл. инж. Светлана Младеновић из Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ из Краљева.
Она указује на чињеницу да упркос томе што винова лоза није значајно осетљива на недостатак воде великим делом свог вегетативног развоја, учестале суше, које се при том и појачавају, локално могу довести до смањења приноса и квалитета грожђа. Високе температуре - више од 30 или 35 степени Целзијуса, које се јављају у периоду сазревања грожђа, од фенофазе шарка до бербе, могу утицати на смањење квалитета грожђа,односно на смањење синтезе и деградацију антоцијана, а самим тим и слабију обојеност покожице бобице. Последњих седам година на територији Србије представљају рекордно најтоплијих седам година. Број дана у периоду вегетације са максималном дневном темпе- ратуром вишом од 35 степени у прошлости је био два, док у последњој деценији тај број је у појединим рејонима већи од 10, односно 12 дана. Пројекције за будућност показују да ће тај број наставити да расте.
Међутим, климатске промене немају искључиво негативне последице, напротив. Анализе показују да је услед климатских промена потенцијал за производњу високог квалитета грожђа и вина порастао и да се у наредним деценијама очекује ширење повољних ареала за гајење.
Последњих седам година најтоплије су од када се мери температура у Србији
- На основу података наведених у Програму прилагођавања, у случају оптимизације производње, виноградарство може имати користи од климатских промена у наредним деценијама. Да би се искористио потенцијал за гајење, потребно је редовно обнављати виноградарску рејонизацију у Србији, укључујући процене од потенцијалних ризика од климатских промена, са препорукама за избор сорти, локалитета гајења, избор система гајења и различитих агро и ампелотехничких мера које треба да доведу до повећања квалитета грожђа - упозорава проф. Ранковић Васић.
По њеним речима, мере адаптације виноградарства на климатске промене могу бити различите у зависности од врсте ризика, трајања одређене опасности, стања засада, доступности одговарајућих ресурса и др. Неке од мера су избор локалитета, померање винограда на веће надморске висине, природно засењивање винограда у смислу гајења на северно оријентисаним странама и постављању мрежа, праћење параметара квалитета грожђа и померање датума бербе, одговарајућа заштита од болести и штеточина које се јављају услед учесталијих непогодних временских прилика, адекватна одбрана од екстремних догађаја као што су суша, поплава, град, олујни ветрови, избор сортимента и технологије гајења.
- Постављање система и примена наводњавања на локалитетима где постоји доступна вода и где стање и карактеристике земљишта то омогућавају може бити веома важна мера ублажавања негативних последица суше. Одговарајуће агро и ампелотехничке мере као што су обрада земљишта, затрављивање винограда, избор система гајења и резидба, такође могу бити примењене у виноградима са циљем ублажавања негативних последица промена климе. Адаптација на град у виноградарству подразумева постављање противградних мрежа које још увек у Србији нису довољно заступљене и као алтернатива осигурање засада да би се потенцијални губици у производњи смањили. Избор сортимента представља значајну меру адап- тације. Увођење аутохтоних сорти у интензивну производњу, доприноси аутентичности приступа у адаптацији на климатске промене. Селекција и увођење новостворених сорти у производњу и гајење сорти толерантних на различите биотичке и абиотичке стресне факторе такође представљају мере адаптације - каже проф. др Зорица Ранковић Васић и додаје да је органско виноградарство један од начина борбе против климатских промена и емисије гасова са ефектом стаклене баште и да треба да заузме значајније место у виноградарском сектору.
Зорица Милосављевић