НОВА ПРАВИЛА ЗА МЛЕЧНЕ ПРОИЗВОДЕ Јасније декларације, без скривених састојака

Производи који нису направљени искључиво од млека мораће јасно да означе све додатке на амбалажи, како би купци били у потпуности информисани о томе шта купују.

Иако Србија годишње произведе више од милијарду литара млека, што је довољно да задовољи домаће потребе, прошле године увезено је око 69.000 тона млечних производа. Неки од тих увозних артикала садрже биљне додатке попут палминог уља, што до сада није увек било видљиво на паковању.

Мишљења грађана о овој теми су различита. Док неки тврде да су сигурни у квалитет производа које бирају, други изражавају сумњу и неповерење:

"Знам тачно шта купујем", рекао је један од саговорника, док је друга грађанка изјавила:

"Већ годину дана ништа не купујем."
Једна потрошачица поделила је и своје негативно искуство:

"Купила сам кајмак, а испоставило се да је био направљен од биљне масти."

Стручњаци упозоравају да, иако умерена количина млечних масти и палминог уља не мора имати штетан утицај на здравље, важно је обратити пажњу на количину и начин обраде. Посебно наглашавају потенцијалне проблеме код употребе млека у праху.

"Код прераде млека у млеко у праху долази до промена у структури протеина, што може отежати њихову разградњу ензимима за варење. Људи често имају тегобе, мислећи да су интолерантни на млеко, а заправо конзумирају млеко у праху", објаснила је проф. др Светлана Станишић, стручњак за исхрану.

Ненад Будимовић из Удружења за сточарску производњу Привредне коморе Србије подсетио је да Србија већ има правилник о декларисању који је усклађен са прописима ЕУ, али да ће нова уредба додатно појаснити правила о сировинама и начину производње.

"Ова уредба ће допринети уређењу ланца производње и трговине храном, а самим тим и побољшању квалитета производа", истакао је Будимовић, додајући да неће бити утицаја на крајње цене производа, без обзира на то да ли су домаћи или увозни.