Трешње коштале и до 1.400 динара, КАЈСИЈА СКУПЉА ОД МАНГА Шта стоји иза АСТРОНОМСКИХ ЦЕНА воћа на пијацама?

То је закон понуде и потражње. Друго је питање да ли је то реално и оправдано, каже за Бизнис др Александар Лепосавић из Инсититута за воћарство у Чачку.

Ова прича почела је са првим јагодама које су се појавиле на пијацама, а чија цена је на почетку сезоне ишла и до 1.200 динара по килограму. Килограм трешања сада се може купити за 800 динара, а када су се појавиле њихова цена достизала је чак 1.400 динара. Слична ситуација је била и са кајсијама, док ће због мањег овогодишњег рода потрошачи, по свему судећи, више новца морати да издвоје и за вишње и домаће малине које полако пристижу.

Нажалост, ове године је и вишња подбацила, иако је она релативно отпорна на ниске температуре. Информације са терена потврђују да произвођачи очекују и да се плаћа солидна цена за ово воће. Што се тиче трешње, она је углавном стизала из увоза. Када је реч о јагодама, имали смо домаће, али и проблем са албанском јагодом која је увезена прошле године и реекспортована, односно извезена из Србије као наш производ. То је оно о чему би требало да водимо рачуна јер је јагода због кратког времена приспећа врло често проблематична због остатака активних материја пестицида, тако да нам се проблем недовољне контроле олупао о главу, напомиње наш саговорник.

Александар Лепосавић указује на то да смо сличну ситуацију имали и са смрзнутом малином, тачније са увозом и реекспортом, када је Европски систем за безбедност хране идентификовао повећане концентрације кадмијума у малини која је извезена из Србије.

С обзиром на начин како се кадмијум може наћи у плодовима, са стопостотном сигурношћу сам убеђен да је малина реекспортована, тачније увезена из неких других земаља и прослеђена на европско тржиште. Исти случај је био и са јагодом, која је увезена из Албаније па извезена као наш производ, где се потврдило присуство прекомерне концентрације једног инсектицида, оцењује Лепосавић.

И малина подбацила
 

Када је реч о овогодишњем роду малине, наш саговорник каже да никада краћу бербу нећемо имати него ове године јер је малина у јако лошем кондиционом стању, а ови проблеми се вуку из године у годину.

Нажалост, ми се врло слабо сналазимо са климатским променама. Проблем су и тржишна дешавања јер произвођачи нису стимулисани да улажу у производњу. И прошле године је била јако велика суша, па су све ове околности утицале на то да ове године нећемо имати ни 30 одсто неких наших нормалних приноса, који се на једногодишњем нивоу крећу од 60.000 до 80.000 тона, указује Лепосавић.

Иако каже да је врло незахвално причати о ценама и да су и хладњачари, поред произвођача малина, такође у неповољној ситуацији, он наводи да су хладњачари изашли са предлогом цена од 300 до 320-330 динара за килограм, али је оваква ситуација врло кратко трајала.

У Шапцу је почела берба и ове цене су у Мачви већ превазиђене, па иду од 405 динара по килограму за Виламет, док се Микер сорта више плаћа. Сигуран сам да ће се због недостатка количина малина ове године још више плаћати. И како год то неко посматрао, зарад опстанка и одржавања ове производње сигурно је да и држава треба да нађе начин да помогне и једнима и другима, сматра Александар Лепосавић.

Наш саговорник наводи да су произвођачи дестимулисани, а да су званични статистички подаци да је у Србији 19.000 хектара под малином – нетачни.

Ми смо ове године пали и на испод 10.000 хектара, а нека реална процена је да је укупна производна површина око 8.000 хектара – што је више него дупло мање од онога што показује статистика. Прошле године смо имали свега 48.000 тона, ове године ће бити још мање, закључује Лепосавић.

Ко контролише употребу пестицида у Србији?
 

Употребу средстава за заштиту биља, у складу са Законом о средствима за заштиту биља, контролише фитосанитарна инспекција, наводе за у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Контролише се да ли се средства за заштиту биља примењују у складу са решењем о регистрацији, односно декларацијом и упутством за примену и да ли се примењују у складу са прописаним условима за примену, забранама примене и обавезама корисника средстава за заштиту биља, истичу за портал Бизнис.

Када је реч о увозу пестицида, у ресорном министарству кажу да се средства за заштиту биља подједнако увозе из земаља Европске уније и Кине.

Такав је и однос регистрованих средства за заштиту биља која су у промету у нашој земљи. Од укупног броја највише је хербицида и они се највише и увозе, наводе у Министарству пољопривреде.

На питање колико пољопривредници користе пестициде и за које производе највише, у министарству кажу да у овом тренутку немају потпуне податке о потрошњи средстава за заштиту биља.

На основу података о укупној производњи и увозу пестицида, где су хербициди доминантни, а у контексту укупних површина под ратарским културама, као и утрошку хербицида по јединици површине, може се закључити да је највећа потрошња управо ове групе средстава за заштиту биља, додају.

Што се тиче контроле пестицида у крајњим производима и начина информисања потрошача у случају прекомерне употребе, у ресорном министарству истичу да се у оквиру Годишњег програма пострегистрационе контроле средстава за заштиту биља сваке године врши испитивање узорака хране биљног и животињског порекла на присуство и ниво остатака средстава за заштиту биља, чиме се обезбеђује контрола примене средстава за заштиту биља.