ДРОНОВИ, РОБОТИ И АИ МЕЊАЈУ ЛИЦЕ СРПСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ Будућност је слетела у поље; Ко не дигитализује – неће опстати
Ново дигитално доба стигло је и до пољопривреде, а оно што је некада у технолошком напретку донео трактор или комбајн, данас доносе вештачка интелигенција, дронови, роботизовани системи...
Милан Банић из компаније Agar - Coming сматра да пољопривредницима нису потребна само уверавања, већ су им потребни конкретни резултати како би прихватили напредне технологије, уз обавезну едукацију.
- Морамо да имамо доста демонстрација и огледа, где ми имамо конкретне резултате, и онда је најбоља реклама од уста до уста. Када имамо једног задовољног пољопривредника, после годину дана имаћемо три нова корисника. Подаци из света показују да чак и до 25 посто оперативних трошкова можемо да смањимо у пољопривреди. Нека је у реалности и половина од тога уштеда, то вас опет чини конкурентнијим и, ако не користите овакве технологије, ускоро вас неће бити - навео је Банић.
Невоља се може најавити на време
Срђан Тадић из команије Атфиелд, која ради са виноградарима и помаже им да помоћу сензора и вештачке интелигенције боље разумеју климатске услове и земљиште, истакао је да традиционални приступи, као што је календарско вођење агротехничких мера, захтевају највише рада и издвајања, а немају увек добре резултате.
- Ми смо радили анализу током три године са троје корисника, неких педесетак хектара. Добили смо да је смањење хемијског третмана било до 30 процената. Могло би теоретски да буде и више, али то је теже извести. Такође, рецимо, најавити људима мраз неколико дана раније, то је јако битно. То је инвестиција која им се враћа одмах, можете спасити нечији род - каже Тадић.
Један од пионира коришћења беспилотних летелица у пољопривреди у Србији Момир Алвировић из компаније Агродрон наводи да су пољопривреди доступне дигиталне технологије, оне су се у међувремену развиле, укључујући и грану роботике и беспилотних система. - Сви ови алати не мењају основну филозофију, већ дају прилику модерним произвођачима да их акумулирају брже и да их прецизније примене, како би произвели више са мање трошка - сматра Алвировић.
Директор Института БиоСенс Владимир Црнојевић изјавио је да је образовање и код нас и у свету јако тромо и да су то системи који се тешко мењају, а да се ствари веома брзо мењају.
- Мислим да ће за образовање у овом домену и усвајање нових ствари и иновација садржај који је доступан онлајн бити важан извор инфомација. Факултети су троми и спори и мораће да се мењају и на глобалном нивоу. То није само моје мишљење, већ много већи филозофи од мене кажу да ће морати да се пређе на концепте, пошто су промене веома брзе – рекао је Црнојевић.
Д. У.