ПАУШАЛАЦ НА ПАПИРУ ЗВУЧИ ЈЕДНОСТАВНО Али ако не знате правила следе казне, камате и пореске обавезе!

Региструје се фирма, добија решење о паушалном опорезивању, издају фактуре, а не води се класично књиговодство нити се плаћа књиговођа. Порези и доприноси се редовно уплаћују до 15. у месецу.

Међутим, овај облик пословања има бројна правна и пореска правила која се често занемарују, што може довести до проблема и финансијских губитака.

Пореска саветница Звездана Писаревић објашњава да паушалац значи предузетник коме држава одређује фиксни износ пореза, независно од стварне зараде.

Како каже, постоји годишњи лимит прихода, тренутно шест милиона динара, који не сме бити прекорачен ако се жели задржати овај статус. Ако се промет премаши, губи се право на паушално опорезивање и прелази се на вођење пословних књига, што доноси већу папирологију, трошкове и обавезе.

Иако паушалци не воде сложено књиговодство, обавезни су да воде КПО књигу, једноставну евиденцију прихода у коју се уписују све издате фактуре по редоследу, без обзира на то да ли су наплаћене. Честа грешка је да се фактуре уписују тек по наплати, што није правилно и може изазвати проблеме код пореских контрола.

Ако предузетник послује са физичким лицима и прима готовину, мора да користи фискалну касу и издаје фискалне рачуне, осим ако је за његову делатност прописан изузетак. Сва примљена готовина мора бити уплаћена на пословни рачун у року од седам радних дана, чак и ако се одмах подигне назад, јер је важно да уплата буде видљива на банковном изводу.

Уколико паушалац користи пословни простор који није у његовом власништву, дужан је да пријави закуп и плати порез на закуп, чак и ако закуп плаћа "на руке" физичком лицу. Непоштовање ове обавезе може резултирати ретроактивним обрачуном пореза, затезним каматама и казнама због утаје.

Када паушалац ангажује физичка лица и исплаћује им новац преко рачуна фирме, то аутоматски покреће обавезу обрачуна и плаћања пореза и доприноса према Закону о порезу на доходак грађана, осим ако исплата не прелази неопорезиви износ од 18.704 динара годишње за исто лице.

Паушалац може имати и запослене, али тада мора поштовати све законске обавезе као и било који послодавац, пријављивање радника, вођење пореских евиденција, исплату плата, као и мере безбедности на раду.

Лимит од шест милиона динара за паушалце обухвата укупни промет, укључујући и промет из иностранства, али само за задржавање паушалног статуса.

Уколико промет у Србији у последњих годину дана пређе осам милиона динара, паушалац мора да се региструје за ПДВ, што подразумева вођење књига, обрачунавање и плаћање ПДВ-а, као и подношење завршних пореских извештаја.

Прелазак преко лимита значи и обавезу преласка на класични систем опорезивања, вођење пословних књига и плаћање пореза на стварни профит. Ово обично повећава пореске обавезе, нарочито код делатности са малим трошковима.

Неки предузетници тада бирају да себи исплаћују личну зараду као порески најповољнију опцију, али за то морају поднети захтев Пореској управи до 15. децембра за наредну годину.

Неки предузетници који премаше лимит покушавају да затворе фирму и отворе нову како би поново постали паушалци, али то није увек могуће, нарочито ако имају уговоре са иностраним партнерима. Такве праксе могу деловати непрофесионално и нарушити пословне односе.

Важно је знати и да паушалци не плаћају чланарину Привредној комори, нити таксу за истицање фирме (која се плаћа тек ако промет пређе 50 милиона динара), али су дужни да плаћају еколошку таксу. Многи погрешно мисле да су од ових такси ослобођени због паушалног статуса, што није тачно.

Уколико предузетник-паушалац остварује приходе од криптовалута, мора поднети пореску пријаву и платити порез на капиталну добит. Такође, сви који остваре приход већи од три просечне годишње зараде плаћају годишњи порез на доходак, али паушалци су тренутно изузети због лимита од шест милиона динара.

ЕУправо zato/biznis.rs)