clear sky
38°C
26.06.2025.
Нови Сад
eur
117.2093
usd
100.3418
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ОВИ СУ ФИЛМОВИ ПРЕДВИДЕЛИ БУДУЋНОСТ Остварили се андроиди, вештачка интелигенција, препознавање лица, ријалити

26.06.2025. 09:57 10:11
Извор:
Дневник
филмови
Фото: Youtube, hdwalpapers.in combo

Уметност често није само одраз стварности, већ и њeн, могли бисмо рећи, пророк. Оно што у тренутку настанка изгледа као маштарија или критика друштва, с временом се покаже као визионарска скица онога што долази.

Понекад изгледа као да се живот креће управо у смеру који су зацртали песници, сликари и редитељи, као да стварност корача трагом уметничке интуиције. У литератури, сликарству, а нарочито у филму, препознајемо овај феномен: машта уметника постаје платформа за стварност која тек треба да се догоди.

Ових пет филмова предвидело је будућност на многе начине, а ево шта се од онога што су аутори измаштали – обистинило.

1. Одисеја у свемиру 2001 (2001: A Space Odyssey, 1968), по књизи Артура Кларка

Режија: Стенли Кјубрик

Овај класик је предвидео технологије као што су видео-позиви, таблети (лични екрани), као и вештачку интелигенцију, попут ХАЛ-а 9000, који понашањем подсећа на модерне AI системе. Такође је наговестио људско истраживање Јупитера и развој аутоматизованих система на броду.

Шта је предвидео: видео-позиви и телеконференције, таблети / лични екрани; вештачка интелигенција која управља системима; комерцијални летови у свемир; аутоматизовани системи на свемирским бродовима.

2. Блејд Ранер (Blade Runner, 1982), засновано на књизи „Да ли астронаути сањају електричне овце?“, аутора Филипа К. Дика

Режија: Ридли Скот

Иако је смештен у 2019, овај филм је погодио многе детаље савремене урбане културе: дронове, биометријску идентификацију, климатске промене, мултикултурне мегалополисе и етичке дилеме око биоинжењеринга и вештачких људи (репликаната).

Шта је предвидео: биоинжењеринг и стварање вештачких људи; климатске промене и загађени мегалополиси; летeћи аутомобили и роботи са људским понашањем; дигитални билборди и мултинационални корпорацијски утицај; идентитет у дигиталном добу.

3. Мањински извештај (Minority Report, 2002), сценарио Филип К. Дик

Режија: Стивен Спилберг

Филм је предвидео технологије као што су персонализовано оглашавање, контрола покретима (gesture control), скенирање мрежњаче и предиктивна полиција – нешто што се већ развија кроз алгоритме и „предиктивну аналитику“ у безбедности.

Шта је предвидео: предиктивна полиција – хапшење пре него што злочин буде почињен; скенери мрежњаче и препознавање лица; персонализовани огласи у јавном простору; контрола покретима (gesture-based интерфејс).

4. Труманов шоу (The Truman Show, 1998), сценарио Ендру Никол

Режија: Питер Вир

Филм је готово пророчки предвидео еру ријалити програма, надзора без пристанка и губитак приватности. Главни јунак живи у лажној стварности, несвестан да га камере прате 24 часа дневно – што је постало застрашујуће блиско стварности са појавом ријалитија, влогова и масовне изложености на друштвеним мрежама. Труманов живот као непрекидна емисија предухитрио је питања која данас постављамо о слободи, контроли и перформативности у дигиталном добу.

Шта је предвидео: живот као ријалити; непрекидна контрола и надзор; манипулација стварношћу у медијске сврхе; границе између приватног и јавног живота се бришу.

5. Network (1976), сценарио Педи Чајефски

Режија: Сидни Лумет

Мрачна сатира о телевизији у којој људи вриште „Ја сам љут као пакао и нећу више да трпим!“ – савршено је предвидела експлоатацију емоција, пад професионалне етике у новинарству и настанак телевизијских програма који се хране људским очајањем ради рејтинга.

Шта је предвидео: телевизија као средство за манипулацију масама; сензационализам у вестима ради рејтинга; експлоатација људских емоција и патње као садржаја; пропаст новинарске етике и комерцијализација медија.

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар