ЖЕЛИТЕ ВЕШ ОПРАН БЕЗ ХЕМИЈЕ, А ДА МИРИШЕ ДАНИМА? Овако то раде монахиње

У многим манастирима широм Балкана још увек се веш пере онако како су то радиле наше баке, без омекшивача, без парфемисаних детерџената и без пластике. Ипак, када се тај веш осуши на конопцу, мирише као да је изашао из неке старе бајке. Тајна је у једноставном саставу и верности природи.

Шта користе монахиње уместо омекшивача?

Монахиње у манастирима за последње испирање користе мешавину алкохолног сирћета и етарских уља, најчешће лаванде, чемпреса или лимуна.

Рецепт

У преграду за омекшивач сипају:

• 1 чашу (око 100 мл) алкохолног сирћета
• 10 капи етарског уља по избору.

Сирће омекшава тканину, неутралише мирисе детерџента и каменац из воде, док етарско уље оставља благ, природан мирис. Лаванда се често користи због умирујућег ефекта, док лимун даје освежавајућу ноту.

Уштеда новца, али и сачувајте здравље

Овај метод не само да је благотворан за осетљиву кожу, већ и за животну средину. Нема микропластике, нема тешких хемикалија, нема штетних испарења. Тканине дуже трају, машина се мање оштећује, а мирис је онај прави, природни, домаћи.

Сушење веша

Сушење на ваздуху је обавезно, најчешће на сунцу и ветру. Сунчева светлост природно дезинфикује, а свеж ваздух доприноси том јединственом манастирском мирису, преноси мондо.рс.

Домаћи сапун или природни прашак за прање често се користе уместо класичних детерџената, али и са обичним детерџентом, овај трик са сирћетом ради савршено.