ЈУБИЛЕЈ КУЛТНЕ ЕДИЦИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ „Прва књига” стигла до 300. рукописа
У култној едицији „Прва књига” Матице српске ове ће године бити објављено пет наслова, чиме ће број књига објављених под њеним окриљем бити заокружен на 300.
Уредништво, које творе Фрања Петриновић, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Весна Капор и Виолета Митровић, определио се ове године за рукописе Дивне Стојанов , „Никад до сад виђена представа”, Николе Вјетровића „Новорођење”, Уроша Ђурковића „О чему је реч?”, Милана Радоичића „Селенић, структуре” и Вида Кецмана „Изгубљено у преводу”.
Подсетимо, осим тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига“, покренута сада већ далеке 1957, у послератном је издаваштву уједно и најстарија едиција те врсте, која је афирмисала велики број младих стваралаца. Врата света издаваштва, литерарне и културне афирмације одшкринута су кроз ову едицију, међу осталим, песницима Милутину Петровићу, Тањи Крагујевић, Владимиру Копицлу, Војиславу Карановићу, прозаистима Миру Вуксановићу, Драгану Великићу, Ласлу Блашковићу, у овој едицији објавиљивали су и будући књижевни теоретичати, универзитетски професори попут Драгана Кујунџића, Михајла Пантића, Јована Делића, а у њој је трасиран и пут савремене српске женске књижевности кроз рукописе Милице Мићић Димовске, Љубице Арсић, Радмиле Гикић, Љиљане Јокић Каспар...
„Оно што је најважније за младог писца је да испод своје прве књиге подвуче црту и каже: идем даље и постављам нове циљеве. И сигуран сам да ће и ове младе ауторе одлучност и стваралачка усредсређеност, комбиновано са даром који носе у себи, водити према тим новим резултатима”, универзална је порука председника Матице српске проф. др Драгана Станића младим писцима и књижевним теоретичарима чији рукописи уђу у тај одабрани круг „Прве књиге”.