СПОЉНИ ДУГ ТРЕНУТНО 49 МИЛИЈАРДИ ЕВРА Немамо дуг према ММФ јер средства стенд-бај аранжмана нису повучена у целости, поручује НБС

НБС је у саопштењу поводом неистинитих медијских навода да је спољни дуг Србије 50 милијарди евра и да су највећи дугови према домаћој привреди, ММФ-у и Кинезима, додала да средства која су била планирана стенд-бај аранжманом са ММФ из 2022. године у укупном износу од 1,9 милијарди специјалних права вучења (око 2,4 милијарде евра), а која су била намењена макроекономској стабилности у условима светске енергетске кризе, нису повучена у целости, већ у износу од 1,2 милијарде евра кроз две транше заједно посматрано.

''Након завршетка другог разматрања овог програма, а с обзиром на акумулирање знатног износа девизних резерви, стварање фискалног простора и одрживо финансирање платног биланса, у преосталом трајању овај аранжман је био третиран као аранжман из предострожности. У међувремену је тај аранжман замењен новим видом сарадње у оквиру Инструмента за координацију политика који не подразумева повлачење финансијских средстава. Такође, важно је нагласити да алокације специјалних права вучења Међународног монетарног фонда немају обавезу враћања главнице, већ се само камата измирује на тромесечном нивоу, а имају за циљ да утичу позитивно на јачање резерви и отпорности земље на екстерне ризике'', наводи се у саопштењу.

Како је наведено, од укупног спољног дуга јавног сектора од 26,4 милијарде евра на крају марта, дуг државе према Међународном монетарном фонду износи 2,4 милијарде евра, што чини 9 одсто укупног спољног дуга државе и половина дуга се односи се на средства Међународног монетарног фонда по основу алокације специјалних права вучења, а половина на средства повучена у оквиру стенд-бај аранжмана из 2022. године.

Према последњим расположивим подацима НБС за март ове године, спољни дуг земље износи 49 милијарди евра, а његово учешће у БДП-у износи 58,6 одсто и смањено је у односу на крај 2024. када је износило 59,2 одсто.

 Од укупног спољног дуга, спољни дуг јавног сектора износи 26,4 милијарде евра, или 53,8 одсто укупног спољног дуга.

У оквиру приватног сектора, дуг привреде према иностранству износи 19,1 милијарду евра или 39 одсто укупног спољног дуга, док дуг банака износи 7,2 одсто укупног спољног дуга, наведено је у саопштењу НБС.

У односу на крај 2024. стање спољног дуга је повећано за близу 252 милиона евра, у потпуности по основу раста задуживања приватног сектора, док је спољни дуг јавног сектора смањен за 266 милиона евра.

Највећи део спољног дуга јавног сектора представља дуг по основу емитованих еврообвезница  на међународном тржишту од близу 9 милијарди евра, за којим следе средства од међународних финансијских институција у износу од 7,83 милијарди евра, у које спада и Међународни монетарни фонд, док се на дуг према страним владама, развојним банкама и агенцијама страних влада односи 7,2 милијарде евра.

''Spoljni dug земље представља укупан спољни дуг резидената Србије према иностранству – државе и приватног сектора, тј. дуг државе, домаће привреде, банака и осталих сектора према иностранству. Из саме дефиниције спољног дуга произилази да у оквиру спољног дуга не могу бити највећа дуговања према домаћој привреди, јер оно што једни резиденти дугују другим резидентима не улази у спољни дуг'', наведено је у саопштењу.