ДА ЗРЕЊАНИН ОПЕТ БУДЕ ГРАД ПИВА Најављен скуп који има велики значај

Симпозијум се одржава у октобру и окупља еминентне стручњаке из области пиварства, представнике пиварске индустрије и индустрије слада, произвођаче хмеља, представнике ресорног министарстава, цивилног друштва и друге.

-Од њих можемо чути драгоцене научне и стручне информације о томе како Зрењанин поново може постати град пива. Верујем да овакав скуп има велики значај у настојању да се покрене производња пива у нашем граду, али и додатну вредност када говоримо о развоју конгресног туризма. Наш циљ је да овај догађај у наредном периоду подигнемо на виши ниво и претворимо га у прави конгрес, који ће допринети промоцији Зрењанина и привући посетиоце из земље и иностранства – казао је Салапура.

Додао је да град има све услове, капацитете и ресурсе за то, а да је поуздан партнер на том путу Туристичка организација града. 

-Настављамо да улажемо у знање, сарадњу и развој, јер Зрењанин заслужује да поново буде препознатљив по ономе што је некада био – град пива и добрих домаћина – додао је градоначелник Салапура.

Организатори симпозијума наводе да пиво, као једно од најстаријих и најпопуларнијих пића у свету, није само напитак који освежава и окупља људе, већ је и значајан друштвено-економски фактор који утиче на тржиште свих земаља у којима се производи и конзумира. Пиво је, додају они, и културни феномен који се преплиће са историјом, гастрономијом и друштвеним трендовима.

“Иако се чини једноставним, процес справљања пива је уметност која се усавршавала вековима. Циљ скупа је да прикаже процес производње пива, посебно у савременим условима, али и да укаже на проблеме који прате савремену производњу, као и да изнађе и понуди решења у овој важној грани прехрамбене индустрије”, истичу организатори, уз напомену да је тржиште пива, као кључни фактор производње пива и развоја пиварске индустрије, важан аспект који се разматра на скупу. 

Иначе, на овим банатским просторима пиво се производило још од 1745. године. У тадашњем Великом Бечкереку у том послу истакао се пиварски мајстор Себастијан Крајцајзен, који је отворио прву радионицу за производњу пива. Пивару је касније преузео велепоседник Лазар Дунђерски, који је подигао нови индустријски комплекс уз обале Бегеја, где је производња пива настављена све до почетка двехиљадитих година. 

Међутим, неуспешна приватизација је довела до затварања зрењанинске пиваре, чиме се угасила и последња нада да ће се из ових погона опет испоручивати пиво.