ПРОТЕСТИ У ЗАГРЕБУ Злочини у "Олуји" одговорност су Хрватске, а друштво се мора суочити с политиком етничког чишћења
ЗАГРЕБ: Поводом 30. годишњице војно-полицијске акције Олуја, током које је из Хрватске протерано око 250 Срба, док је око 2.000 њих убијено или се и данас воде као нестали, пет организација за људска права организоваће данас антиратну акцију на Тргу бана Јелачића у Загребу.
Получасовни скуп почеће у 11 сати, а циљ је, како кажу организатори, одати почаст жртвама рата и упозорити на дугогодишње избегавање суочавања с ратним злочинима почињенима током акције Олуја.
Акцију организирају Центар за жене жртве рата – РОСА из Загреба, Удружење за друштвена истраживања и комуникације (УДИК) из Сарајева, Центар за грађанску храброст из Загреба, Documenta – Центар за суочавање с прошлошћу те Женска мрежа Хрватске.
"Тридесет година након Олује и даље не постоје целовити, службено утврђени подаци о ратним злочинима који су се догодили у то време. Уместо суочавања с чињеницама, у јавности превладава заборав, релативизација и митологизација", поручују организатори.
Према подацима Documente, током Олује и непосредно након ње највише жртава било је српске националности – 1.747 особа, док је хрватских жртава било 466. Међу Србима су већином страдали цивили, док је међу Хрватима највише погинулих било у редовима војске. Процењује се да је спаљено више од 22.000 кућа и да је избегло око 200.000 грађана српске националности, док је већина злочина остала некажњена.
Организатори упозоравају да Република Хрватска није утврдила чињенице о злочинима почињенима над Србима те да је пресуда суда у Хагу Анти Готовини и другима криво интерпретирана као потпуно ослобађање од одговорности, без додатних истрага и процесуирања починитеља.
"Тражимо системско прикупљање, проверу и обједињавање свих података – из владиних и невладиних извора – како би се утврдиле чињенице доступне јавности. Злочини у Олуји одговорност су Хрватске, а друштво се мора суочити с политиком етничког чишћења како би се зауставила даљња милитаризација и раст национализма", поручују из организација.
Додају да су јавна средства намењена војном буџету последњих година несразмерно повећана, док суочавање с ратном прошлошћу изостаје, што продубљује поделе и онемогућава помирење, наводи се у саопштењу организатора, преноси хрватски портал Индекс.
