ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ! Наша позната глумица је најврелију сцену југословенског филма СНИМИЛА ДОК ЈЕ БИЛА ДЕВИЦА
У режији Лордана Зафрановића, филм "Халоа, празник курви", постао је синоним за провокацију, уметничку слободу и померање граница.
Премијерно приказан 1988. године, изазвао је буру реакција широм Југославије, не само због отворених сцена еротике, већ и због храбрости главне глумице да улогу одигра до краја, телом и душом.
Неда Арнерић је у филму тумачила лик Мајре, жене из Загреба која, током летовања на Хвару, започиње везу са знатно млађим мушкарцем (кога игра Ранко Зидарић), иако је удата за старијег, крутог Немца Манфреда (Стево Жигон). Љубавна драма, пуна тензије, визуелне експресије и психолошке дубине, ушла је у историју управо захваљујући сцени коју су Неда и Ранко снимили.
- Нисам имала појма о сексуалности и играла сам нешто што још нисам доживела. Научила сам врло рано да је снимање филма посао који се у договору с редитељем треба озбиљно обавити. У сценарију је, на пример, писало: "Они се буде ујутру и након вођења љубави креће прича". А ја у то време нисам ни знала како се води љубав. Био је то део мог заната. Људи су писали и причали свашта о мени, а ја се сматрам добрим занатлијом - изјавила је Неда у интервјуу за који су уредници тада дали наслов: "Снимала сам сцене секса док сам била девица".
За улогу Мајре, освојила је Златну арену у Пули, што је додатно потврдило да таленат и професионализам увек надвладају сензационализам.
Успон и терет славе
Након филма, Неда је проглашена за једну од најлепших жена југословенске кинематографије. Њена лепота била је беспрекорна, али оно што је публику истински привлачило била је њена рањивост - она тишина у погледу која говори више од дијалога.
Слава јој се отворила широм, али унутрашње борбе никада није успевала да остави иза камере. О глуми је говорила као о занату, не као о гламуру. О публици као о одговорности, не као о аплаузу.
Живот после губитка
У последњим годинама живота, Неда се повукла из јавности. Смрт њеног супруга, доктора Милорада Мештеровића, оставила је на њој дубок траг. Два месеца након његове смрти, 27. фебруара, њен брат ју је пронашао онесвешћену на поду стана. Била је на ивици смрти због прекомерне дозе лекова за смирење у комбинацији с терапијом за хипертензију.
Лекари су успели да је стабилизују, али борба са депресијом се наставила.
Последњи дан
Преминула је 10. јануара 2020. године, тихо, у свом стану у Београду. Брат је позвао бравара јер се Неда није јављала на телефон. Пронашао ју је за трпезаријским столом.
Вести о њеној смрти потресле су цео регион. Отишла је жена чији је живот био спој уметности, дисциплине и крхкости. Иза себе није оставила децу, али је оставила генерације гледалаца којима је прирасла срцу.
Неда Арнерић није била само глумица, била је симбол једне епохе, генерација уметница које су знале да није најтеже бити нага пред камером, већ оголити душу пред светом. Храбро, тихо и достојанствено, до самог краја.
(Telegraf.rs)