ТЕСТ ОД ДЕСЕТ ПИТАЊА ЗАЛУДЕО ТИКТОК, ПОСЕБНО ЗАИНТРИГИРАНЕ ЖЕНЕ Може ли да открије аутизам?

Док неки критичари тврде да се аутизам сада превише дијагностикује, други сматрају да је раст последица повећане свести о томе како се стање испољава – посебно код девојчица и жена, које су историјски биле недовољно дијагностиковане.

Стручњаци сада верују да многе девојчице и жене остају неоткривене јер су вештије у прикривању својих симптома – свесно или несвесно – како би се уклопиле у друштво.

Водећи лекар је открио кључна питања која можете поставити себи ако сумњате да сте на спектру аутизма.

Ова питања су преузета из теста АQ-19, широко коришћеног алата за скрининг особа старијих од 16 година, који лекарима помаже да одлуче да ли је потребна потпуна процена аутизма.

У виралном ТикТок видеу са више од 56.000 прегледа, лондонски лекар опште праксе др Сермед Мезхер описује тест који може да помогне при процени симптома аутизма.

Тест самопроцене од учесника тражи да оцене низ тврдњи користећи одговоре попут „потпуно се слажем”, „донекле се слажем” или „потпуно се не слажем”. Истражују се области попут сензорне обраде, социјалне интеракције, потребе за рутином и способности прилагођавања променама.

АQ-10 тест

1. Често примећујем тихе звуке које други не примећују.

2. Када читам причу, тешко ми је да схватим намере ликова.

3. Лако „читам између редова” када неко разговара са мном.

4. Обично се више фокусирам на целокупну слику него на мале детаље.

5. Знам да препознам када се особа која ме слуша досађује.

6. Лако обављам више ствари истовремено.

7. Лако схватам шта неко мисли или осећа само гледајући му лице.

8. Ако дође до прекида, могу се брзо вратити на оно што сам радио/ла.

9. Волим да прикупљам информације о категоријама ствари.

10. Тешко ми је да схватим намере људи.

Бодовање

По један поен добијате за следеће одговоре:

1. Слажем се

2. Слажем се

3. Не слажем се

4. Не слажем се

5. Не слажем се

6. Не слажем се

7. Не слажем се

8. Не слажем се

9. Слажем се

10. Слажем се.

„Резултат од шест или мање поена чини аутизам мало вероватним”, каже др Сермед Мезхер.

Аутизам се дуго сматрао претежно мушким проблемом – ранија истраживања су наводила однос дијагноза мушкараца и жена од 3:1. Међутим, све више доказа указује на то да овај јаз може бити последица родне пристрасности у начину препознавања и процене стања. Једна недавна анализа проценила је да, када би се ове пристрасности уклониле, права размера би била блажа.

Ово „маскирање” може да подразумева опонашање социјалних сигнала, потискивање самостимулативних понашања (тзв. стиминг) и вежбање унапред припремљених одговора за различите ситуације – што све може да отежа откривање аутистичних особина.

Раније ове године, професор Ахмед Ханкир – британски професор и консултант психијатар који ради у Канади – поделио је пет честих знакова аутизма код жена у виралном ТикТок видеу. На врху листе био је „стиминг”, који подразумева репетитивне или ритуалне покрете попут чупкања коже, љуљања, махања рукама, трљања стопала или увртања косе.