(ВИДЕО) КАКО ДА МАЛО СЕЛО ДОВЕДЕ СВЕТСКЕ БЕНДОВЕ И ОКУПИ ХИЉАДЕ ЉУДИ? Одговор зна Банатски Соколац, у којем две деценије опстаје фестивал Rock Village
Банатски Соколац, сеоце од око 150 становника при општини Пландиште, протеклог викенда био је по 20. пут домаћин тродневног фестивала Rock Village, угостивши око седам хиљада посетилаца.
Богати целодневни програми крунисани су вечерњим концертима, а главне звезде читавог фестивала били су Вејлерси (The Wailers), реге група са Јамајке и наследник оригиналног бенда који је свирао са Бобом Марлијем.
А кад већ спомињемо икону овог музичког жанра – Боба Марлија, све што се од петка до недеље дешавало у Банатском Соколцу било је под будним оком статуе поменутог музичара, која се налази у дворишту некадашње основне школе у центру села.
Надам се да ово неће бити последњи фестивал, али чињеница је да га није лако организовати, а лепо је уживати (Мирко Миљуш)
Прве вечери, у петак, наступали су бендови Paks, Brat, Болесна штенад и Прљави инспектор Блажа и Кљунови, док су у суботу на сцени свирале групе Ултразвук, Револвери, Shark Snakes & Planes, Партибрејкерси и Никола Врањкoвић. Последње вечери публику су на ногама држали Eyesburn и The Wailers.
Срби су отпорни, снажни и веома гостопримљиви
Када су Вејлерси пре три године први пут дошли у Србију како би наступали у београдској Ботаничкој башти „Јевремовац”, прва станица по слетању у нашу земљу био је – Банатски Соколац. Можда се већ тада могло наслутити да ће у неком тренутку засвирати и пред статуом Боба Марлија, све до пре неколико месеци када су те жеље постале извесна стварност.
– Овог пута нам је све познатије, знамо шта да очекујемо, а то је страст коју Срби имају према музици – каже за „Дневник” фронтмен Вејлерса Мичер Бранингс (Mitchell Brunings). – Част је бити део оваквог јубилеја. Гостујемо на многим фестивалима на којима смо понекад само број, једни од извођача, али бити позван на овакав догађај, који обележава 20 година постојања, то је већ нешто специјално! То значи да људи желе баш нас.
Премда су оба боравка у Србији врло кратка, чланови Вејлерса су ипак успели да проникну у саму суштину нашег народа, а према речима Бранингса, Срби су отпорни, снажни и веома гостопримљиви.
– И овог пута смо дотакли душу наше публике, то се видело по њиховим осмесима, ђускању. Остварили смо мир, љубав и јединство на једном месту – задовољан је Мичел, премда видно уморан, јер су са бине у Лондону дошли у Банатски Соколац, из ког су даље продужили у Берлин.
Осим музике, која је синоним за Rock Village, програм је био шаролик и намењен свим генерацијама. Ликовна колонија за клинце, као и музичка радионица БамБам колектива, били су најатрактивнији део понуде у хладовини под крошњама крај школе током три дана. Такође, фестивал је традиционално окупио и бајкере који су били смештени у кампу.
Кратка историја Rock Village-а
Први Rock Village одржан је 2005. године с циљем да негује бесплатну културу, уметничку слободу и друштвену размену. Осим рок музике, овај фестивал нуди разноврсне жанрове, од регеа и блуза, до фанка и метала. Од 2008. године у срцу Банатског Соколца подигнута је статуа Боба Марлија, прва у Европи, а која симболизује мир, љубав и толеранцију.
Главни кривац што се Rock Village одржава у Банатском Соколцу јесте почасни конзул у Конзулату Јамајке Мирко Миљуш, иначе рођени Банаћанин, који је желео да се одужи свом селу и учини да макар једном годишње оно живне, те осети дух светских дестинација које окупљају велике музичаре.
– Главни утисак је да је све завршено без икаквих проблема, то је прво и основно – напомиње Миљуш. – Када смо 2005. године направили прву журку, то још није био фестивал, нисам могао да замислим да ћемо дочекати 20 година. Није чак ни био план да радимо фестивал, али кад смо од посетилаца добили фидбек да желе да и 2006. организујемо сличан догађај, тако је све и кренуло. Надам се да ово неће бити последњи фестивал, али чињеница је да га није лако организовати, а лепо је уживати.