ОДРЖАН ЛЕТЊИ УМЕТНИЧКИ ФЕСТИВАЛ У ЛУКИЋЕВУ Мала оаза уметности и креативности
Лукићево, надомак Зрењанина, по пети пут је постало мала оаза уметности и креативности. Летњи уметнички фестивал (ЛУФ) окупио је децу, уметнике и посетиоце из различитих места, претварајући село у живу позорницу сусрета и стварања.
Први дан фестивала отворила је изложба разгледница коју је поставила архитектица Марија Лазић. Разгледнице су осликала и порукама исписала деца из Новог Сада, желећи да обрадују своје вршњаке из Лукићева. Инспирисана овим, деца су затим на папиру бележила шта највише воле у свом селу, шта би волели да постоји у њиховом месту, као и поруке подршке самом фестивалу.
Уследила је весела и разиграна циркуска радионица коју је водила Казалишна дружина “Сусрет” из Осијека, доносећи уметничке игре и смех. При крају дана за публику је изведена представа “Приче из цицваре” у изведби глумца Стефана Остојића, који је рецитовао стихове, додајући представи посебну поетску ноту. Након аплауза, гледаоци су имали прилику да уживају и у самој цицвари.
Вече је заокружено отвореним разговором који су модерирале редитељка Ирена Антин и психолошкиња Ана Лазић. У разговору су учествовали глумци Владимир Бељић, Стефан Остојић, као и Миљан Вуковић, а тема је била актуелна и подстицајна - децентрализација културе, живот на селу, стање позоришта и уметности у мањим местима, те изазов празних домова културе.
Другог дана фестивала, глумац Владимир Бељић одржао је радионицу коришћења графоскопа, чиме је открио деци чари старог, а и даље инспиративног алата. Затим су следиле и друге креативне радионице - прављење заставица под вођством сценске архитектице Теодоре Јонузовић и програмера Алексе Стевановића, као и радионица позоришта сенки коју је водила студенткиња сценског дизајна Александра Вучковић.
Летњи уметнички фестивал је свечано затворен премијером представе “Изумрли предмети” која је, симболично, проговорила о пролазности и важности сваког тренутка. Представу је режирала Ирена Антин, а изводи је Владимир Бељић. Визуелни идентитет осмислио је и реализовао Константинос Петровић, текст су написали Ирена Антин и Владимир Бељић. Настала је у продукцији Културног центра “Талас” из Смедерева.
На самом крају, организатори су се захвалили свим донаторима, учесницима, публици, деци и свима који су помогли да и овог лета Лукићево буде место сусрета уметности и заједништва.