НОВА ПРУГА СЕ ГРАДИ У СРБИЈИ: На траси је тунел, 18 подвожњака, 12 надвожњака и један мост, колосек за брзине 120 км/х (МАПА)
На јавном увиду налази се Процена утицаја на животну средину и друштво за модернизацију железничке пруге Београд-Ниш, на деоници три, од Параћина до Трупала.
Пројекат реализује компанија SUEZ Consulting (SAFEGE) у конзорцијуму са EGIS, EPEM и KPMG.
Деоница три планиране пруге у највећем делу прати постојећи железнички коридор и пролази кроз Параћин, Ћићевац, Алексинац и Ниш, укупне дужине око 58 километара. Модернизација обухвата реконструкцију пруге, изградњу заштитних ограда, унапређење електроенергетских, сигналних и телекомуникационих система, као и адаптацију постојећих и изградњу нових станица, пише еКапија.
Планом је предвиђено укидање 48 пружних прелаза и изградња 18 подвожњака и 12 надвожњака, укључујући три подвожњака намењена искључиво пешацима и бициклистима.
Такође, биће изграђено 12 заменских мостова и један нови мост, два вијадукта и један тунел, као и сервисни путеви, дренажни системи и пропусти за водотокове. Најдужи мостови на деоници биће преко Јовановачке реке (162 м) и Јужне Мораве (113 м), док ће вијадукти имати дужине од 143 и 329 метара.
Деоница је раздељена у две поддеонице:
-Параћин–Сталаћ (20,4 км): пролази кроз осам насеља, двоколосечна електрификована пруга са пројектованом брзином до 120 км/х.
-Ђунис–Трупале (37,7 км): пролази кроз 19 насеља, двоколосечна електрификована пруга са пројектованом брзином до 160 км/х.
На деоници ће бити пет станица за путнички и теретни саобраћај, три станице искључиво за путнике и једна станица за терет, уз низ стајалишта за локални саобраћај.
Параћин-Сталаћ
Поддеоница Параћин–Сталаћ, дужине 20,4 километра, може се посматрати кроз три карактеристична сегмента који одражавају просторне и друштвено-економске особености трасе.
Први сегмент, од станице Параћин до насеља Стрижа, почиње у урбаној зони са густим насељењем и великом индустријском зоном, где се бројни пословни и производни објекти налазе на мање од 50 метара од постојеће пруге. Нова траса углавном прати постојећу линију, а како се удаљава од урбаног језгра, насеља постају ређа и преовладавају пољопривредне површине. У Стрижи ће, због изградње подвожњака бити уклоњене неке куће.
Други сегмент, од Стриже до Сикирице, води кроз равничарски предео претежно пољопривредног карактера. Траса пролази кроз насеља Ратаре, Горње Видово и Сикирицу, пратећи постојећу пругу између насеља и насеља Крезбинац које се налази око једног километра западно од трасе.
Трећи сегмент, од Сикирице до Лучине, обухвата мања села са мешовитом наменом земљишта. Траса се реконструише унутар постојећег железничког коридора. У близини се налази Појате, удаљено око 600 метара од трасе, где се пруга укршта са регионалним путем Е761 који повезује Појате и Ћићевац. На периферији Ћићевца траса пролази кроз стамбене зоне и пољопривредна земљишта, уз планирана два измештања: једно на улазу у станицу ради исправљања кривине и померања за 40 метара према западу, и друго даље дуж трасе са померањем од 50 метара у истом правцу.
Поддеоница се завршава у Лучини, малом, али активном руралном подручју са израженом пољопривредном производњом. Нова траса кроз Лучину углавном прати постојећу пругу, чиме се обезбеђује континуитет и функционалност железничког коридора, а истовремено се унапређује безбедност и капацитет саобраћаја.
Ђунис–Трупале
Поддеоница Ђунис–Трупале дуга је око 37,7 километара и прати ток реке Јужне Мораве, пролазећи кроз комбинацију пољопривредних површина, линеарних руралних насеља и густо насељених зона. Најзаступљенија привредна делатност у овом делу је мала пољопривреда, док траса пруге остаје усклађена са постојећим железничким коридором уз бројне корекције.
Деоница почиње на постојећој траси, два километра источно од насеља Прасковче, где је планирана изградња тунела Ђунис дужине 580 метара. Траса је у овом делу померена кроз шумовита и ненасељена подручја како би се побољшала геометрија кривине и омогућило одржавање пројектоване брзине.
Након тунела, траса улази у Витковац, где је предвиђено измештање од 950 метара ради корекције кривине и померања трасе за 40 метара ка североистоку у односу на постојећу пругу. У Доњем Љубешу планира се корекција кривине са померањима од 70 метара, док траса даље прати постојеће колосеке према Срезовцу, где су предвиђене две корекције кривина.
Горњи Љубеш је подељен постојећом железничком пругом, коју нова траса наставља да прати, док се кроз Корман насеље протеже дуж постојећег коридора. У Трњану су планирана два измештања, једно са померањем 60 метара североисточно, а друго кроз постојећу станицу, како би се минимизовало рушење објеката и очувала функционална повезаност са станицама Корман и Доњи Адровац.
Траса наставља кроз Доњи Адровац, где су стамбене зоне са једне стране пруге, и кроз Прћиловицу, која се простире северно од пруге, пролазећи кроз центар насеља у оквиру постојећег коридора.
Даље траса пролази кроз Моравац, Нозрину, Лужане и Тешицу, где ће нова пруга углавном следити постојећу, уз благе корекције кривина и померања до 20 метара, а локални путеви који повезују стамбене зоне биће пресечени новом железничком трасом. Насеља Тешица и Банковац функционално су повезана, па нова траса дијагонално прелази локални пут између кућа.
У завршном делу, траса пролази кроз Грејач, Велики Дреновац, Суповац, Мезграју и Вртиште, са корекцијама кривина и померањем до 600 метара у односу на постојећу пругу, како би се повећала безбедност и одржао континуитет насеља. Последње насеље на овој деоници је Трупале, где пруга углавном прати постојећу линију, а стамбене зоне остају просторно обједињене са трасе.
Ekapija