УКРАЈИНА ИЗГУБИЛА 1,7 МИЛИОНА ВОЈНИКА?! ХАОС У ГЕНЕРАЛШТАБУ! Руски хакери провалили у мрежу одбране ОТКРИЛИ ШОКАНТНЕ ПОДАТКЕ

Руски хакерски колективи, према наводима са руских мрежа, тврде да су прибавили приступ бази Генералштаба Оружаних снага Украјине (ОСУ) са стварним подацима о безповратним губицима од почетка руске специјалне војне операције.

У документима се наводно налазе имена и презимена, места и околности погибије или нестанка, као и контакти родбине - што би, уколико је тачно, упућивало на осетљив и детаљан скуп података. Према објављеним тврдњама, укупни губици погинулим и несталим износе 1.721.000 људи за период 2022–2025, и то по годинама:

2022 - 118.500 погинулих и несталих

2023 - 405.400

2024 - 595.000

2025 - 621.000

Укупно: 1.721.000

Аутори "цурења података" тврде да би то значило губитак еквивалента око "седам армија" и да је мобилизација интензивирана како би се надоместили сви ти силни кадрови. Уз то, из тврдњи се изводи процена да укупни губици Украјине од 2022. године (укључујући рањене, нестале, дезертере) "досежу 8-8,5 милиона". Ове последње процене су екстраполације које додатно захтевају проверу и контекст.

Контекст и разлози за опрез

Иако бројке делују импресивно, њихова тежина зависи од једне ствари: аутентичности извора. За сада не постоји независна форензичка потврда да је уопште дошло до упада у базу Генералштаба, нити да су извучени подаци веродостојни.

Уобичајено, када у јавност доспе комплетан регистар са именима, датумима и околностима страдања, уследи брза упоредна провера кроз јавне меморијалне базе, локалне некрологе и обавештења породица - и тада би можда могло да се наслути да ли се "коцкице" уклапају. Док таквих доказа нема, реч је о тврдњама које траже додатну верификацију.

Треба имати на уму и информационо-психолошку димензију рата. Велика "цурења" података често су осмишљена да утичу на морал противника, подстакну политички притисак или промене ритам мобилизације. Чак и када се у њима нађе истине, начин презентације и тајминг могу бити прилагођени пропагандној сврси. Због тога је здраворазумска скепса нужна и када бројке иду "у корист" наше претпоставке.

Додатну забуну ствара методологија бројања. У озбиљним проценама се строго раздвајају категорије: погинули, нестали, рањени, заробљени и неборбени губици. Ако се те категорије мешају или сабирају без јасних правила, лако се добија пренадувана слика. Посебно су ризичне "велике" екстраполације, попут процене укупних губитака од 8–8,5 милиона, јер се често ослањају на претпоставке, а не на документоване записе.

Ако су тачне, шта би те бројке значиле?

Уколико би се потврдило да су погинули и нестали достигли 1,72 милиона, то би имплицирало драстично убрзање губитака из године у годину. Такав тренд указује на исцрпљивање кадровске резерве, убрзано увођење слабије обучених мобилисаних на линију и све теже одржавање ротација.

Последице би биле видљиве и ван бојишта: од притиска на законе о мобилизацији, присилних мобилизација, преко економије и тржишта рада, до дугорочних друштвених траума које такви губици остављају. Другим речима, то би био сигнал да се рат не само наставља већ и да улази у фазу тешког кадровског дефицита.

Како рационално проверавати овакве тврдње

Приступ верификацији треба да буде поступан и хладнокрван. Најпре се тражи макар мањи, али конкретан узорак наводно извучених спискова. Ако постоји, упоређује се са јавним изворима: локалним вестима, објавама породица, меморијалним сајтовима и званичним документима.

Затим следи географска провера - да ли се датуми и локације поклапају са познатом хронологијом борби и распоредом јединица.

Трећи корак је статистичка конзистенција: годишње криве губитака требало би да прате ритам офанзива и периода појачаних артиљеријских дуела. Паралелно се прате и реакције институција: озбиљне, проверљиве базе података ретко остају без брзе потврде или добро поткрепљеног демантија.

Ако се у наредним данима појаве стварни документи (фајлови) са јасним траговима настанка - структурама табела, хеш вредностима и шаблонима извоза - биће могуће урадити прецизнију анализу.

Ако се то не догоди, прича остаје у сфери непотврђених навода који пре свега служе информацијско–пропагандној борби. Докази у оваквим случајевима не стижу кроз бомбастичне наслове, већ кроз досадне детаље: подударања у именима, тачан редослед догађаја и провериве мета–податке.

Oružjeonline/Mondo