НБС НАРЕДИЛА БАНКАМА Нове мере хитно да се примене ПОВОЉНИ КРЕДИТИ ЗА ОВУ ГРУПУ ГРАЂАНА
Народна банка Србије је након спроведене свеобухватне анализе услова под којима банке у Србији одобравају становништву готовинске, потрошачке и стамбене кредите и разматрања најбољих потенцијалних решења наложила банкама које у оквиру својих актуелних понуда клијентима одобравају потрошачке и готовинске кредите у динарима, као и стамбене кредите, да до 15. септембра 2025. године своје актуелне понуде ажурирају тако да запосленим лицима и пензионерима са редовним месечним примањима до 100.000 динара, понуде те своје кредитне производе под повољнијим условима.
Народна банка Србије се на овакве мере, у складу са својом регулаторном и супервизорском функцијом, одлучила како би се креирао амбијент у којем одређеним категоријама физичких лица кредити више неће бити тешко доступни, односно да би створила амбијент у којем ће грађани моћи да користе ове банкарске производе уз несметану редовну отплату кредита.
„Мере које доносимо увек сагледавамо из тачке општег интереса који је дугорочно одржив, и мотив за сваку нашу одлуку јесте да олакшамо живот и пословање свим нашим грађанима и привреди. За Народну банку Србије независност никада није значила изолованост од државе и економске политике коју воде председник Републике Србије Александар Вучић и Влада Србије. И ове мере доносимо како бисмо заштитили и унапредили животни стандард наших грађана, пре свега оних са нижим примањима.“ изјавила је поводом нових мера Народне банке Србије гувернер Јоргованка Табаковић.
Наведени кредитни производи под повољнијим условима биће објављени као посебна понуда банака на њиховим интернет презентацијама, а овим мерама биће омогућено повољније задуживање за више од 50% запослених лица и највећи број пензионера. Ти производи подразумевају: динарске потрошачке и готовинске кредите у износу до 1.000.000 динара, динарске кредите за рефинансирање готовинских и потрошачких кредита у тој банци без ограничења износа, посебне готовинске кредите до 1.000.000 динара и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем стамбене кредите намењене куповини прве стамбене непокретности.
Народна банка Србије очекује да номиналне каматне стопе на готовинске и потрошачке кредите, као и на кредите за рефинансирање тих кредита буду за три процентна поена ниже (са доњом границом каматне стопе до 7,5%) у односу на просечне каматне стопе по којима су банке одобравале ову врсту кредита у јулу 2025. године.
Очекивање Народне банке Србије је и да за посебне готовинске кредите и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем, номиналне каматне стопе буду за 3 процентна поена ниже (са доњом границом каматне стопе до 10,5%) у односу на просечну номиналну каматну стопу по којој је банка одобравала те готовинске кредите у јулу месецу 2025. године.
У погледу стамбених кредита, очекивање је да номинална каматна стопа буде нижа за до 0,5 процентних поена у односу на просечну номиналну каматну стопу по којој је конкретна банка одобравала стамбене кредите у оквиру стандардне понуде у јулу месецу 2025. године.
Такође, очекује се да се приликом одобравања ових кредита не наплаћују накнаде за обраду кредитних захтева, као и да кредити буду у понуди банке најмање 12 месеци. Чињеница да ће ови кредити бити доступни у понуди најмање 12 месеци, пружа грађанима више времена и могућности за планирање и доношење одлука, а неплаћање накнаде за обраду кредитних захтева смањује додатне трошкове, чинећи кредите приступачнијим.
Процена Народне банке Србије јесте да ће уштеда за грађане у делу укупних готовинских и потрошачких кредита по овом основу у наредних пет година бити и до 40 милијарди динара, при чему би уштеда у првој години отплате кредита износила и до 12 милијарди динара.
Такође, рата кредита грађана по појединачном готовинском кредиту по овом основу била би мања и до 16% у односу на стандардну понуду неких банака, односно уштеда за цео период отплате кредита би износила и преко 200.000 динара. Додатно, рата кредита грађана по појединачном стамбеном кредиту по основу ниже каматне стопе би била мања и до 6% у односу на рату кредита по тренутној каматној стопи које нуде неке банке, односно за цео период отплате кредита уштеда би износила и преко 9.000 еура.
Народна банка Србије ће пратити спровођење ових мера и анализирати њихов ефекат на банкарски сектор, а уколико буде потребно, ревидирати дате препоруке.
„Приликом доношења свих мера Народна банка Србије увек у виду има дугорочно одржив општи интерес који има упориште у правичном односу према људима, позицији Србије као државе која има свој суверенитет и жели да одржи повољан амбијент за све тржишне учеснике. Консолидација банака у Србији донела је већу стабилност и користи за грађане, уз ефикасније услуге и рекордну штедњу. Нико, па ни банке, не би требало да постоје само због себе, већ због клијената и једино у тој интеракцији, где се прожима интерес свих, може да се очува и унапређује постигнут успех.
Банкари морају да деле судбину грађана
Увођењем посебних кредитних производа намењених запосленима и пензионерима са нижим примањима, повећава се могућност добијања кредита по повољнијим условима, а грађанима остаје већи расположиви доходак за остале животне потребе. Смањење каматних стопа, пре свега за грађане са нижим примањима, и до три процентна поена у односу на стандардне услове код готовинских и потрошачких кредита, односно до 0,5 процентних поена код стамбених кредита, директно утиче на мање месечне рате и укупне трошкове кредита грађана. Додатно, нови стамбени кредити са нижим каматним стопама олакшаће нашим грађанима да остваре право на сопствени дом.
Предузете активности допринеће повећању доступности финансијских услуга, унапређењу кредитне активности и подстицању поверења у банкарски сектор, у заједничком интересу свих учесника на тржишту.
- Као и до сада, верујем да ће и овог пута банке показати додатну спремност да своје пословање прилагоде околностима тако да не угрозе поверење постојећих и будућих клијената, чиме ће себи обезбедити одрживо пословање, сигурне приливе и будући раст. Банкарски сектор у Србији, као и сви сектори, мора да дели судбину привреде и грађана, јер само тако можемо да трајемо.“ закључила је гувернер Јоргованка Табаковић