ЉУБИМЦИ КУЋНИ, БОЛЕСТИ ИМ ЉУДСКЕ И мачке могу да буду дементне
Истраживачи са Универзитета у Единбургу бавили су се анализом мачијих мозгова које су показивале знаке деменције, као што су збуњеност, поремећај сна и појачано мјаукање.
У мачјим мозговима пронађене су наслаге амилоид-бета протеина, који је откривен у мозгу људи оболелих од Алцхајмерове болести.
Анализе су показале накупљање токсичног протеина унутар синапси, веза које омогућавају комуникацију између ћелија мозга. Губитак синапси повезан је с губитком памћења и когнитивних способности.
Добијени резултати могли би да помогну у развоју квалитетних терапија за Алцхајмерову болест, као и за побољшање лечења деменције код мачака.
Микроскопске слике откриле су накупљање амилоида-бета унутар синапси старијих мачака и мачје деменције, а научници се надају да ће налази пружити јаснију представу о томе како амилоид-бета може довести до когнитивне дисфункције мачака и губитка памћења, нудећи вредан модел за проучавање деменције код људи.
Синапсе омогућавају проток порука између можданих ћелија, а њихов губитак узрокује смањење памћења и способности размишљања код људи са Алцхајмеровом болешћу.
Анализа мачје деменције као помоћ
Стручњаци верују да би ови налази могли да допринесу развоју нових терапија за Алцхајмерову болест, као и помоћи у разумевању и управљању мачјом деменцијом.
Раније су се научници који проучавају Алцхајмерову болест ослањали на генетски модификоване моделе глодара.
Ипак, проучавање мачје деменције има потенцијал да помогне у развоју терапија за људе.
Студија, коју су финансирали Велком и Институт за истраживање деменције у Великој Британији, објављена је у часопису Европски часопис за неуронауку, У студији су учествовали научници са универзитета у Единбургу и Калифорнији, Института за истраживање деменције у Великој Британији и Института за истраживање мозга Шкотске науке о мозгу.
„Деменција је разорна болест – било да погађа људе, мачке или псе. Наши налази истичу запањујуће сличности између мачје деменције и Алцхајмерове болести код људи.Ово отвара врата истраживању обећавајући нови третман за Алцхајмерову болест код људи и старијих кућних љубимаца“, рекао је др Роберт Мекгичан, вођа студије са Краљевске школе ветеринарских студија Универзитета у Единбургу.
„Пошто мачке природно развијају ове промене у мозгу, оне такође могу понудити тачнији модел болести од традиционалних лабораторијских животиња, што у крајњој линији користи и врсти и њиховим неговатељима.Мачја деменција је веома узнемирујућа и за мачку и за њеног власника", навела је професорка Данијела Ган Мур, председница Катедре за мачју медицину на Краљевској школи ветеринарских студија.