ДА ЛИ ЋЕМО ИМАТИ И "ТРЕЋЕ ВРЕМЕ" Ове године казаљке померамо раније него икад ЕВО И ЗАШТО, шта кажу стручњаци

Специфичност је у томе што је ово померање у односу на претходне године најраније, а 26. октобра сат је померен последњи пут пре 11 година.

Иако је и даље топло време, лето је на измаку. Ноћи већ постају хладније, а дани очигледно све краћи.

Зимско рачунање времена је фиксно и почиње последње недеље у октобру, датуми се мењају јер последња недеља октобра не пада сваке године у исти дан. Прошле године је то било 27. октобра, 2023. 29. октобра…

Ово су датуми зимског рачунања времена неколико последњих година:

2022: 30. октобар
2021: 31. октобар
2020: 25. октобар
2019: 27. октобар
2018: 28. октобар
2017: 29. октобар
2016: 30. октобар
2015: 25. октобар
2014: 26. октобар
2013: 27. октобар

"Зимско читање времена је неповољно, најбоље је треће време"

Како је раније за “Блиц” рекао Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић", постоји дилема које време више одговара овом поднебљу, али он сматра да би могло да се уведе и “треће време", односно прелазак на читање времена од пре 1983. године.

То решење подразумевало је зимско читање времена и трајно остајање у средњоевропској часовној зони, али и померање радног времена један час уназад како би се повољније искористила обданица.

Ипак, сматра он, у међувремену су се ствари "замрсиле" у односу на некадашње време, пре свега радно време.

- Зимско читање времена у овом случају је неповољно јер преспавамо неефикасно, односно преспавамо онај први део обданице током године и мало од обданице нам остаје у другом делу дана. Летње (трајно) читање времена је у том погледу повољније јер се боље искористи обданица, али нас она измешта из наше основне средњоевропске часовне зоне у источноевропску, односно одваја нас од већег дела Европе којем припадамо - рекао је Симоновић.

Негативан утицај на здравље људи

Поједине државе у свету су укинуле праксу зимског и летњег рачунања времена, а и даље постоје спорења треба ли померати сат двапут годишње или увести само зимско рачунање. Један од разлога који се најчешће наводи као мотив за напуштање летњег рачунања су научна истраживања о утицају померања сата на здравље људи, која се све чешће спроводе у свету, а углавном показују негативне последице те праксе.

Промена између зимског и летњег рачунања времена не узрокује само мању непријатност као што је кашњење, већ може довести и до здравствених проблема. Поремећај биоритма може изазвати несаницу, умор, депресију, варијације срчане фреквенције, смањење способности концентрације, исцрпљеност, раздражљивост, губитак апетита и проблеме са варењем.

Организму је обично потребно неколико дана да се привикне, у неким случајевима може бити потребно чак и до две недеље за прилагођавање.

Иначе, рачунање времена прва је увела Немачка 1916. године, а неколико недеља касније и Велика Британија. То је време Првог светског рата и овим земљама било је важно да што боље искористе дневну светлост, а сачувају угаљ. Следеће године то је урадила Русија, а 1918. и Сједињене Америчке Државе.

У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983, у складу с одлуком ЕУ, пре свега ради очекиване економске користи – бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије.

Овакво рачунање времена траје до последњег викенда у марту, када следи летње рачунање.