ДА ЛИ СТЕ ПРЕД СЛОМОМ ЖИВАЦА? Ове сигнале никако не смете да игноришете

Недовољно сна, отежано доношење одлука и избегавање пријатеља уобичајени су знакови претећег слома живаца. Доносимо осам симптома који упућују да сте можда на рубу слома живаца и које никако не бисте смели да игноришете.

1. Маштате о одласку

Сви имамо природно одређени степен емоционалне еластичности који нам помаже да преживимо трауматичне догађаје и периоде тескобе и депресије. Маштање о бегу и одласку из тренутне животне ситуације део је тог урођеног одбрамбеног механизма.

Лимбички систем у мозгу препознаје да тренутна ситуација представља претњу вашем здрављу те вам шаље поруку да из ње побегнете. Префронтални кортекс мозга на те инстинктивне импулсе узвраћа логиком и мислима као што су "морам да издржим, могу ја то да пребродим, морам више да се потрудим" и слично.

2. Никада се не опуштате

Тескоба има кумулативни ефекат, па је зато врло важно да сваког дана одвојите мало времена за опуштање и "искључивање" од брига. Нажалост, кад је неко дубоко обузет тескобом и депресијом, тешко му је да прихвати да већ само мирно седење и правилно дисање могу направити неку промену. 

3. Тешко доносите одлуке

Тешко доношење чак и неважних, малих одлука, попут оних који мусли ћете јести за доручак, може бити један од најранијих упозоравајућих знакова да с вашим менталним здрављем нешто није у реду. Иза тога се често крије страх од грешке, а он упућује на сталну сумњу у себе и своје способности.

4. Избегавате друштво

Кад се човек осећа претрпано послом или емоцијама, логично је да има инстинктивну потребу да се изолује, јер мозак настоји да избегне сваку даљу стимулацију или напор.

Али у томе и јесте проблем, јер недостатак подршке од околине погоршава стање тескобе и депресије и потенцира осећање усамљености и негативну перспективу.

5. Не можете да спавате

Поремећаји сна су класичан симптом депресије и тескобе. Тело метаболизује хормоне стреса за време спавања, што значи да, ако не спавате, не регулишете свакодневно свој ниво стреса, него га акумулирате. А забринутост због неспавања ствара и нов слој тескобе.

6. Имате нападе панике

Кад се тескоба не лечи, она може да изазове нападе панике, а након првог таквог напада јавља се забринутост да би се могао јавити и следећи, а та је забринутост заправо опаснија за ментално здравље од самог напада.

7. Саботирате сами себе

Свесни сте да је шећер штетан и да превише алкохола повећава ризик за тескобу и депресију, али ипак пијете и трпате у себе слаткише готово компулзивно. Такво намерно чињење штете самом себи понекад је заправо несвесни позив упомоћ, као да мислите "ако се заиста разболим, неко ће то морати да примети и натераће ме да се одморим".

8. Губитак самопоуздања

"Напоран рад" и "труд" су можда стандарди које сте усвојили још у детињству и досад су вам у животу доносили само похвале и позитивне реакције. Али тренутно сте у ситуацији да вам ништа не успева, ма колико се трудили.

Можда негде у себи знате да то није ваша кривица, али осећате се као да сте заказали и стидите се због тога пред другима. А можда се питате и ко сте уопште сада када више нисте "способни" и "успешни" као раније?