ТЕШКО ЈЕ ДОКАЗАТИ ДА ЈЕ АБЛЕНД СИГНАЛ ЗА РАДАР
ЗА АБЛЕНД ВОЗАЧУ ИЗ СУПРОТНОГ СМЕРА НЕМА КАЗНЕ! У комшилуку за ОВУ РАДЊУ плаћа се 260 евра, а ево како је у Србији
Једна од давно познатих и веома заступљених метода невербалног комуницирања међу возачима у свету је аблендовање или блицање фаровима, као упозорење учесницима у саобраћају да је у близини полицијска патрола или радар, након чега возачи успоравају.
Да ли је ова радња законом забрањена у Србији и како је то регулисано у другим земљама, за “Блиц” је причао Владимир Миљевић, адвокат за саобраћај.
“Аблендовање возачима као упозорење на полицију није ништа ново, постоји још од старих времена и уобичајено је у саобраћају. Према нашем Закону о безбедности саобраћаја на путевима, таква радња није забрањена, при чему се аблендовање, односно промена интензитета светлосног снопа, користи и генерално као начин упозоравања и прописани начин упозоравања на опасност на путу, с тим што овде опасност замењујемо присуством полиције”, каже Миљевић.
Аблендовање као пожуривање возача
Додаје да у дневним условима аблендовање не доводи до заслепљивања возача, али у ноћним условима, и поред најбоље намере да возачи комуницирају, “оно може да буде опасно јер свако аблендовање на ближим удаљеностима може да доведе до привременог заслепљивања возача”.
Аблендовање у саобраћају може да буде и у сврху пожуривања возача, и по речима нашег саговорника, “ту се може дискутовати да ли такав начин понашања има и елементе принуде, јер ту фактички неко ради нешто да би нас натерао на неку радњу”.
“Таква врста аблендовања може да буде и опасна зато што не знамо ко се налази испред нас. То може да буде возач који је мање искусан и кога аблендовање може да збуни или да га доведе до тога да направи неку исхитрену и опасну радњу у саобраћају”, објашњава Миљевић.
У Хрватској је, рецимо, законом забрањено да “возач пожурује возило испред себе давањем светлосних или звучних знакова” и казна за тај прекршај је 260 евра.
"У Америци то се сматра правом на слободу говора"
Кад је реч о аблендовању због присуства полиције, Миљевић истиче да би само присуство полиције на путу требало увек да буде превентивно.
“Полиција не треба да буде ту зато што кажњава, већ зато што нас на тај начин приморава да радимо нешто исправније и боље у саобраћају него што је то иначе случај. Само упозоравање о присуству полиције за мене је испољавање једног позитивног аспекта присуства полиције у саобраћају.”
Он наводи пример Сједињених Америчких Држава где се својевремено расправљало о аблендовању у саобраћају јер се у већини савезних земаља САД то сматра - правом на слободу говора.
“Та врста невербалног изражавања је оно што бисмо, да имамо могућност вербалне комуникације, вероватно изразили тако што бисмо рекли – еј, у близини је полиција. Рецимо, у Аустралији је кажњиво јер се сматра ометањем рада полиције, као и у неким савезним земљама у Америци. То је мало и питање тумачења страних прописа у страним земљама, али поуздано знам да је у доста земаља то право гарантовано возачима и сматра се изражавањем слободе говора.”
"Ми немамо радар у нашим главама"
Миљевић каже да му се дешавало, као возачу, да види људе који претичу и не силазе с гаса иако им је аблендовано да је полиција у близини.
“Оно што је спорно јесте то што ми имамо генерално не тако завидну саобраћајну културу, немамо уграђен радар у нашим главама, јер је фактор брзине изузетно опасан. У неким ситуацијама када се ради обрада саобраћајне незгоде, утврди се да је неких 5-10 километара на сат прекорачења било разлика између оствареног или неоствареног контакта са пешаком. С друге стране, постоји проблем што некада управљач пута, да би себе заштитио, ставља ограничење брзине знатно испод неке реалне вредности од ограничења брзине које би могло да важи. Најбољи пример је Пупинов мост и деоница ка петљи Ковилово, где имамо пут који по својим карактеристикама ствара утисак ауто-пута, а ми већ годинама ту имамо ограничење од 50 километара на сат. Ја не бих смео ту да возим том брзином да ме неко не би ударио отпозади.”
"Аблендовање возачима као упозорење на полицију тешко доказиво"
Миљевић истиче да би аблендовање као упозорење на полицију у саобраћају било јако тешко доказиво.
“Ту би била прича да је неко упозоравао на нераван коловоз, што јесте опасност на путу, на одрон, на неку рупу или да је аблендовао возачу зато што му је неисправно светло или му је ишао у сусрет са укљученим дугим светлима. Тако да ако бисмо то разматрали као нешто што бисмо могли да забранимо, имаћемо два проблема - прво, принципијелни проблем, да ли заиста треба забранити, а друго, чак и када бисмо донели одлуку да забранимо, питање је како би се доказао такав прекршај”, каже адвокат Владимир Миљевић.