БОГОМОЉКЕ СВЕ ЧЕШЋИ ФЕНОМЕН У ГРАДОВИМА Азијска џиновска врста нема страх од људи

Размишљајући о овом питању схватам да сам, само у овој години, и сама имала десетак сусрета са овом врстом, док када вратим филм још уназад, увиђам да сам, док сам студирала на Природно-математичком факултету, изглед богомољке могла да докучим заправо једино из уџбеника „Зоологија бескичмењака”. А шта је посреди и да ли њихова видљивост указује на неке природне феномене, питали смо доктора биолошких наука са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, проф. др Младена Хорватовића, који нам открива да се ради о интродукованој врсти, џиновској азијској богомољци (Hierodula tenuidentata), која није толико срамежљива, у односу на нашу аутохтону врсту, европску богомољку (Mantis religiosa), распротрањену у целој Србији, но на северу је само она присутна као аутохтона врста. 

– Џиновска азијска богомољка живи превасходно на Индијском подконтиненту и на југу Азије, а преферира субтропске и донекле тропске пределе, што значи да воли више температуре. Када се појаве нове врсте, обично се све припише климатским променама, и свакако оне могу  имати неког утицаја, с обзиром на то да нам на глобалном нивоу температура расте, али сигурно нису примарни разлог. Наиме, 2017. године, рађена је студија у вези са распрострањеношћу инвазивних богомољки у Европи, и тада је примећено да се оне налазе у Грчкој, на обали Црног мора, на Криму, у Турској, а било их је у долини реке По у Италији, а сад је дошла и до Шпаније. Затим су стручњаци пратили путеве којима су оне могле доћи, и показало се да је по устаљеном принципу, и ова алохтона врста унесена различитим бродским транспортима. Оне у великим лукама оснују популацију, а грађевински материјал је рецимо врло повољан за директно полагање јајашца унутар посебне структуре оотеке, врло отпорне на спољашње услове. Даље се грађевински материјал или пак хортикултурни расади односе на различите дестинације по градовима, па је тако ова врста сада присутна на целом Балканском полуострву. Мађари су пре неколико година дошли до закључка да су највеће популације у Мађарској дуж аутопутева, на одмориштима за камионе, тамо где су највећи дистрибутивни центри за грађевински материјал, и где су хортикултурни центри  – рекао је Хорватовић, додавши да је 2017. регистровано прво ширење у Европи, а већ 2019.  забележене су прве популације азијског примерка и код нас, док су званични објављени радови на тему џиновских азијских богомољки потекли из 2021. године, када су констатоване у Београду и Новом Кнежевцу.

„Увозна” богомољка је нешто масивнија од наше домаће, европске врсте

За разлику од наше аутохтоне европске богомољке, која је стидљива и не преферира урбана станишта, већ више воли сеоске баште и вртове, азијска џиновска лепотица, с обзиром на то да је тропска врста, ужива микроклиму у градовима, која у бити и доприноси њиховом бољем преживљавању.

– Због асфалта и бетона, температура ваздуха је бар за четири до пет степени већа у односу на природну средину. Споменуо бих и чињеницу да наша домаћа богомољка живи свој једногодишњи живот међу зељастим биљкама, док азијска врста свој животни век проведе на дрвећу и жбуњу, што је још један бенефит за одомаћеног странца, јер су градови оплемењени овим видовима биљака. Оне су иначе дневни инсекти и врло су фотофилне, односно привлачи их светлост, али су активне и ноћу, када бивају привучене уличном расветом, где им је и извор хране. Самим тим можемо очекивати да их налазимо у становима, нарочито лети, када су отворени прозори и терасна врата, а светло упаљено. Одлични су летачи, те будите сигурни да ће их светло привући и оне ће без проблема улетети – рекао је Хорватовић, додавши да не представљају никакву опасност за људе, осим у случају ако се осете угроженом, па ако их јаче стиснете, могу вас убости предњим ногама којима иначе и лове. 

Азијска џиновска богомољка нешто је масивнија у оба пола од наше домаће, европске врсте, а морфолошки су врло сличне нашој, но има малих разлика које су видљиве и голим оком. На леђном делу са обе стране крила, код унесене врсте налазе се две беле тачке које нису присутне на телу аутохтоне богомољке. Такође, можемо их разликовати и по грудном делу, с обзиром на то да европска богомољка има црну флеку у основи предњих ногу  која подсећа на око, док она изостаје код азијске врсте.

– Богомољке имају одличну способност камуфлаже, а током свог живота се и „пресвлаче”, те у зависности од станишта, интензивно зелене нијансе имаће уколико одрастају на зељастим биљкама, док ће врсте које живе на сувој трави или лишћу бити браон. Пошто смо рекли да азијска богомољка живи углавном на жбуњу и дрвећу, можемо закључити да, уколико нађете браонкасту богомољку, готово сигурно је наша домаћа врста – поручује професор Хорватовић.

У свету има више од 2.300 врста богомољки, а у Србији су, поред ове две споменуте, присутне и Ameles heldreichi, као и Empusa fasciata, која код нас једина има статус строго заштићене врсте, јер је прилично ретка, а живи на крајњем југу земље. Оно што је важно на крају споменути јесте да су богомољке карниворе и хране се разним инсектима и другим бескичмењацима, па чак и ситним жабама и гуштерима, те су изузетно значајне као природни регулатори бројности штеточина, па су корисне и у пољопривреди.