КАСАРНА „ДР. АРЧИБАЛД РАЈС” У НОВОМ САДУ Споменик прошлих времена коме прети опасност да буде изгубљен

Током своје вишевековне историје, објекат је био седиште четири различите војске и четири државе: Аустроугарске, Краљевине Југославије, Мађарске и СФРЈ/СР Југославије. 

Иако је до 2006. године била заштићена као културно добро, данас је запуштена и без званичне функције.

Историја и значај

Изградња касарне започета је 1894. године, а завршена 1895. године. Пројектант објекта био је новосадски грађевински предузимач Имре Кицвегер.

Касарна је првобитно била намењена за смештај војника Хонведског пешадијског пука. Током своје историје, објекат је прошао кроз различите фазе и промене, од војног објекта до културног центра, а тренутно је у фази запуштености и неизвесности у погледу будуће намене.

Архитектонске карактеристике

Касарна је изграђена у стилу историцизма, са елементима барока и ренесансе. Зграда је двострана, са централним двориштем и високим плафонима, што је карактеристично за војну архитектуру тог времена.

Ко је био Арчибалд Рајс?

Арчибалд Рајс (1875–1929) био је швајцарски криминолог и професор, познат по раду у Србији током Првог светског рата. Документовао је страдање Срба и ратне злочине над цивилима, прикупљајући доказе који су били важни за афирмацију истине на међународном плану.

Рајс је ризиковао свој живот како би помогао српском народу и остао упамћен као један од његових најискренијих пријатеља. Његов рад данас има значај за историјске студије, форензику и очување колективне меморије Србије.

Испред главног улаза налази се тераса са металним оградама, док су фасаде украшене пиластрима и декоративним елементима. У дворишту се налази заштићени платана, који је сведок свих догађања у овом простору.

Савремена употреба и изазови

Након што је 2009. године проглашена вишком војне непокретности, касарна је 2011. године привремено коришћена од стране младих активиста Друштвеног центра Новог Сада за организовање културних и образовних догађаја. Међутим, Војска Србије их је иселила, а од тада објекат није имао званичну функцију.

Данас се разматра могућност пренамене касарне у студентски дом, универзитетски кампус или културни центар. Међутим, имовинско-правни статус објекта и даље није решен, што успорава било какве планове за његову обнову и ревитализацију.

Касарна „Др. Арчибалд Рајс” је не само архитектонски значајан објекат, већ и сведок богате и турбулентне историје Новог Сада.

Њена будућност зависи од воље локалних власти, универзитета и шире заједнице да препознају њен потенцијал и уложе средства у њену обнову и прилагођавање савременим потребама. Без јасне стратегије и координације, овај значајан споменик културе могао би бити изгубљен у времену.

Е. Р. Д.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.