МНОГО НАУКЕ ЗА БОЉЕ ЉУДЕ „Дневник” на Mеђународном фестивалу позоришта за децу
Какво је позориште у Јужноафричкој републици? А какво у Кини? Овакве информације не можете добити лако, из прве руке.
На Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, можете. Што од гостију, што кроз представе које ове године долазе са четири континента.
Осим информације, ту је и емоција, плус естетска функција, како нас уче неки од предавача Форума за позоришна истраживања. Овај научни скуп је половину од 32 фестивалска издања стални пратилац главног програма. На њему, јуче се могло чути и нешто о томе како се сценски трансформише траума и која је улога суперхероја.
На Фестивалу, суперхероји су свакако носиоци признања ”Мали принц”, награде за животно дело у домену позоришта за децу и младе. Ове године су то Фенг Ли, Здравко Мићановић и, постхумно, Зоран Ђерић.
По ономе што је могло да се чује и види на отварању изложбе у галерији Отвореног универзитета Суботица, посвећене лауреатима Фенг Ли и Здравку Мићановићу (Зорану Ђерићу биће посвећен посебан програм последњег дана фестивала), обоје су је и те како заслужили.
Фег Ли је драматуршкиња и списатељица из Кине која је, што би се данас у готово целом западном делу света рекло, прави селебрити. Неке од ТВ серија за које је писала сценарио, филмови, проглашавани су за најгледаније од почетка 2000-тих, до данас. И није само популарна култура место где је Фенг Ли оставила трага. На фотографијама које чине изложбу посвећену њеном раду, у галерији Отвореног универзитета Суботица, може се видети како је почела, као радница у рудницима угља, где је радила у секцији која би се данас звала социјално ангажовани театар.
Слава и гламур највише су дошле до изражаја у поставци мјузикла ”Легенда о богу мачки у Забрањеном граду” из 2023, који је настао као сценска адаптација књиге за децу Фенг Ли. Ова представа је у Пекингу забележила велики број извођења и посету публике. И даље, ауторка важи за врло важну фигуру у свету едукације нових генерација. И поред низа националних признања у Кини, остала је посвећена ставаралачком, а у последње време и организационом раду.
- За мене је ово веома важно искуство. Ходајући од ”Патрије” довде, сетила сам се последње посете у 2018. и свега што сам тада доживела са својом представом ”Три монаха”, људи које сам упознала. И још ћу га дуго памтити - рекла је љубазно на отварању изложбе.
Оно што се ипак издвојило у изјавама Фенг Ли, било је њено специфично искуство рада са рударима, а касније и писања за децу и младе, односно организовања позоришног искуства у заједници. Сваки пут је успевала да пронађе изазов у ономе што је радила и тако остала свежа.
- За мене је увек било кључно да дубоко разумем тога коме пишем и то о чему пишем. Начин на који пишем, само дело, његову природу, подједнако налазим значајним за добро писање. Морам потпуно да се трансформишем у оно што пишем - открила је чувена ауторка из Кине.
За Здравка Мићановића могло би се рећи да нема тајни у областима графичког дизајна, илустрације, цртежа… У делу изложбе посвећене овом добитнику награде ”Малог принца”, уредници су се одлучили да представе један мањи сегмент Мићановићевог богатог педагошког, уредничког, маркетиншког, стрипског рада, рубрику дечјег листа ”Бијела пчела” из Ријеке, која се зове ”Знам латиницу, учим ћирилицу”.
У њој, изузетно надахнуто, илустрације ради, представио је Мићановић азбуку: аламуња, баксуз, вагабунд, гаврош, дунстер, ђилкош, егленџија, жутокљунац, замлата… Кроз 30 карактера!!! Овај јединствен подухват улепшан је његовим оригиналним илустрацијама сваког лика, игром проналажења и препознавања, као и малом песмицом - објашњењем шта свака од 30 речи и људских карактера значи.
- Ја сам ту рубрику нерадо прихватио, али испоставило се да сам открио велико богатство и вредност у игри речима и приближавању ћирилице читаоцима, не само деци, него и одраслима. Та је рубрика и дидактичка, а публику привлачи и општијим темама, не само учењем слова - изјавио је Здравко Мићановић, на шта је директор Отвореног универзитета Суботица Илија Татић и извршни продуцент Фестивала духовито приметио да учитељице у сали са децом из школе дугују деци петице због посете изложби.
Истина је да сви ми на Међународном фестивалу позоришта за децу Суботица можемо да научимо много више и пробамо да порастемо још једном, да будемо бољи људи.